Понедјељак , 22. јул 2024.

Догодило се на данашњи дан

13.06.2024

Time00:02:00

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 13. ЈУНА /СРНА/ - Данас је четвртак, 13. јун, 165. дан 2024. До краја године има 201 дан.

БИЈЕЉИНА, 13. ЈУНА /СРНА/ - Данас је четвртак, 13. јун, 165. дан 2024. До краја године има 201 дан.



323. п.н.е. - Умро грчки краљ Александар Трећи, назван Александар Велики, највећи војсковођа античког свијета, творац најпространије империје у дотадашњој историји човјечанства. У младости је био ученик Аристотелов. У пријестоницу грчке државе Македоније Пелу довео га је његов отац краљ Филип Други Македонски, а на пријесто је дошао у 20. години живота кад је 336. прије нове ере убијен Филип Други. Довршио је покоравање грчких држава и 334. прије нове ере је са 30.000 пјешака и 5.000 коњаника повео рат против Персијанаца. Убрзо је освојио Малу Азију, Сирију, Египат и Персију и стигао до ријеке Инд. За пријестоницу царства је прогласио Вавилон, у којем је по повратку из Индије изненада умро у 33. години живота, што га је спријечило да предузме намјеравани поход на Запад. Био је изузетно храбар, а у борби је примјењивао методичну и уништавајућу стратегију. Користио је садејство коњице и пјешадије и први је у историји ратне вјештине увео систематски рад штаба. Његова војничка генијалност се заснивала и на широкој култури, по чему је био супериоран над владарима чије је државе покорио. Стога није био само освајач већ и носилац ширења хеленске културе. 1381. - Под вођством Вота Тајлера у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембришир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. Већ првог дана устанка сељаци су, уз помоћ лондонске сиротиње, ушли у Лондон и опсјели зграду парламента, али је Тајлер убијен већ трећег дана устанка. Оставши без вође, устаници су напустили Лондон и буна је крваво угушена. 1811. - Рођен руски књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач руске реалистичке естетике. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности названог "натурална школа". Настојећи да критици створи филозофску основу, проучавао је њемачку филозофију. Књижевност је посматрао као друштвену појаву и разлику између ње и науке видио је у томе што пјесник "мисли у сликама" и, за зазлику од научника, "не доказује истину, већ је показује". Жестоко се борио против вулгарносоциолошког приступа и формулисао је социолошки акцентоване естетичке критеријуме на којима су изградили учење Николај Александрович Доброљубов и Николај Гаврилович Чернишевски. Писао је о Љермонтову и Гогољу, а његово "Писмо Гогољу" образац је прецизности и оштрине критичке мисли. Дјела: "О руској повијести и о повијестима Гогоља", "Књижевне маштарије", "Јунак наших дана", "Пјесме М. Љермонтова", "Диоба поезије на родове и видове", "Ријеч о критици", "Путовања Чичикова или `Мртве душе`", "И. А. Крилов", "Дјела Александра Пушкина". 1839. - Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Михаила и напустио Србију, у коју се вратио 1859. и поново преузео пријесто послије одлуке Светоандрејске скупштине 1858. да збаци кнеза Александра Карађорђевића. 1865. - Рођен ирски писац Вилијам Батлер Јејтс, добитник Нобелове награде за књижевност 1923. године. Његова лирика космополитска, с ослонцем на хеленску и ромејску /византијска/ симболику, али и дубоко везана за ирско тло и келтску традицију. У младости је био активни учесник ирског националноослободилачког покрета, инспиратор "келтског препорода" и ирске културне идеологије. У пјесничком развоју је прошао кроз више фаза /симболистичку, неоромантичарску/, да би поткрај Првог свјетског рата достигао зрелост правог мајстора, једног од највећих у цјелокупној књижевности на енглеском језику. Успио је да споји сирову снагу са високим интелектуалним рефлексијама, традиционалност и непосредну дневну ангажованост, па је и сада узор многим пјесницима. Писао је и позоришне комаде у стиховима и прози, с темама из келтске митологије. Дјела: поезија "Оисинова лутања", "Вјетар у трци", "Острвце на језеру Инисфри", "Торањ", драме "Грофица Кетлин", "Суђена земља", "Мачка и мјесец", есеји "Келтски сутон", "Идеје добра и зла", "Сањарења о дјетињству и младости", "Аутобиографија". 1876. - Српско учено друштво за прву жену академика изабарало сликарку Катарину Ивановић. 1897. - Рођен фински тркач Паво Нурми, који је на дугим стазама освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920. и 1924. и 1928. Свјетске рекорде је обарао 29 пута. 1899. - Рођен мексички композитор и диригент индијског поријекла Карлос Чавес, оснивач Симфонијског оркестра Мексика. Истраживао је мексички музички фолклор, којим се инспирисао у компоновању. Био је доминантна музичка фигура 20. вијека у Мексику, директор Конзерваторијума и шеф Државног умјетничког одјељења. Дјeла: симфоније "Симфонија пролетарија", "Симфонија Индиа", балети, камерна музика, клавирске композиције. 1900. - У Кини почео "Боксерски устанак" - побуна сељака и градске сиротиње против страних империјалиста и домаћих тлачитеља. Устанак су у септембру 1901. угушиле европске силе - Јапан и САД. 1917. - Нијемци у Првом свјетском рату усмртили 162 становника Лондона, у првом масовном бомбардовању британске пријестонице из ваздуха, у којем је учествовало 14 авиона типа "гота". 1943. - У бици на Сутјесци у Другом свјетском рату у јуришу на њемачке бункере погинуо командант Треће дивизије и члан Врховног Штаба Народноослободилачке војске Југославије Сава Ковачевић, чија је храброст још за живота прерасла у легенду. Између два свјетска рата је као комуниста више пута осуђиван. Један је од организатора устанака у Црној Гори 1941. а као командант Никшићког одреда, Пете Црногорске бригаде, Оперативног штаба за Херцеговину, најзад Треће дивизије - у свим борбама се истицао изузетном личном храброшћу. Народним херојем је проглашен 23 дана послије погибије. 1943. - Рођен енглески филмски глумац Малколм Мекдауел, који је најчешће тумачио арогантне, асоцијалне и неморалне ликове. Филмови: "Ако", "Паклена поморница", "Шуњајући мјесец", "Срећни човјек", "Ројал флеш", "Калигула", "Болница Британија", "Људи мачке", "Плави гром", "Полуди" и "Гулаг". 1944. - Нијемци у Другом свјетском рату почели да бомбардују јужну Енглеску, посебно Лондон, дуго припреманим тајним оружјем - ракетама "фау-1". До марта 1945. је испаљено око 8.000 ракета "фау-1" и око 4.000 "фау-2", од којих је погинуло најмање 5.500 британских цивила, око 2.700 током прве три седмице бомбардовања. 1956. - Посљедњи британски војници напустили базу на Сеуцком каналу, којим је Велика Британија управљала 74 године, а управу над Каналом преузео је Египат. 1973. - У Паризу САД, Сјеверни Вијетнам, Јужни Вијетнам и ослободилачки покрет Вијетконг потписали споразум о прекиду ватре. 1982. - Умро краљ Саудијске Арабије Калид ин Абдул Ази, кога је наслиједио престолонасљедник Фахд. 1983. - Амерички васионски брод "Пионир 10" прошао поред Нептуна, поставши прва летјелица направљена људском руком која је изашла изван Сунчевог система. 1986. - Умро амерички кларинетиста и композитор Бенџамин Дејвид Гудмен, познат као Бени Гудмен, један од првих бијелих музичара који се успротивио расној сегрегацији. Основао је 1934. џез оркестар у који је позвао и црне музичаре. Снимио је десетак филмова, а бавио се и класичном музиком - снимио је концерт за кларинет Волфганга Амадеуса Моцарта и свирао са симфонијским оркестрима. 1993. - Ким Кемпбел постала прва жена премијер у историји Канаде. 2003. - Специјална полицијска јединица ухапсила у Београду Веселина Шљиванчанина, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине на Пољопривредном добру "Овчара" код Вуковара.

Догодило се на данашњи дан

Timeприје 19 сати

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 23. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је уторак, 23. јул, 205. дан 2024. До краја године има 161 дан.

Timeприје 2 сата

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 22. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 22. јул, 204. дан 2024. До краја године има 162 дана.

Timeприје 21 сат

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је недјеља, 21. јул, 203. дан 2024. године. До краја године остала су још 163 дана.

Timeприје 1 дан

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 20. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је субота, 20. јул, 202. дан 2024. До краја године има 164 дана.

Timeприје 2 дана

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је петак, 19. јул, 201. дан 2024. До краја године има 165 дана.

Timeприје 3 дана

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 18. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је четвртак, 18. јул, 200. дан 2024. До краја године има 166 дана.

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.