ХИТНО ПОКРЕНУТИ ПРОЦЕДУРУ ИМЕНОВАЊА ИЗВРШНОГ ФУНКЦИОНЕРА КОМИСИЈЕ ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА

САРАЈЕВО, 16. ЈУНА /СРНА/ - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ тражи од Комисије за очување националних споменика да хитно покрене процедуру именовања извршног функционера Комисије.

Тражи се хитно покретање процедуре у складу са Законом о државној служби БиХ и интерним актима Комисије, наведено је у закључцима Извјештаја о раду привремене истражне комисије Дома народа за прибављање информација о раду Комисије за очување националних споменика. Осим тога, у закључцима се истиче да Дом народа доставља Тужилаштву БиХ документацију прикупљену током рада истражне комисије, како би се утврдило да ли у конкретном случају непокретања процедуре именовања извршног функционера има елемената кривичног дјела несавјесног рада у служби. Именовање извршног функционера Комисије за очување националних споменика један је од налаза ревизије Канцеларије за ревизију БиХ, која је у склопу извјештаја о завршеној ревизији за 2021. и 2022. годину дала препоруку Комисији да спроведе процедуру именовања извршног функционера расписивањем јавног огласа путем Агенције за државну службу БиХ, у складу са одредбама важећих прописа којима је регулисано ово питање. У извјештају се наводи да су чланови Комисије Фарук Капиџић и Зоран Микулић у идентичном тексту писаног изјашњења питање именовања извршног функционера довели у везу са попуњавањем другог упражњеног радног мјеста руководећег државног службеника и додатна два члана Комисије, док током усмене расправе нису понудили правни основ за такав став. Микулић је тврдио да се у конкретном случају не ради о именовању извршног функционера, већ о поновној додјели мандата која треба да се заснива на позитивној оцјени рада, те да у том случају није потребно расписивати јавни конкурс и да за то постоји законска могућност, док је у усменом излагању изнио наводе да се врши непримјерен притисак на Агенцију за државну службу и Канцеларију за ревизију од стране Дома народа. Капиџић је у усменом изјашњењу поновио да је пуно право чланова Комисије да се одлуче да ли су за продужење мандата извршног функционера или за расписивање јавног огласа и поновио да остаје при ставу да се извршном функционеру ком је истекао мадат треба исти продужити до 2025. године када би навршио 10 година на тој позицији. Анђелина Ошаш Гаћановић је у писаном изјашњењу навела да је у више наврата покушавала да на дневне редове сједница Комисије уврсти одлуку о расписивању јавног конкурса, али да је таква иницијатива спречавана одбијањем друга два члана комисије, док је приликом саслушања поновила став да је именовање извршног функционера неопходно извршити путем јавног конкурса, чак и у случају када би се исто лице поновно именовало. У налазима привремене истражне комисије истиче се да извршном функцинеру Комисије, који има статус секретара са посебним задатком је мандат истекао 2020. године, а иако је Канцеларија за ревизију у два наврата констатовала ову неправилност и препоручила покретање процедуре именовања путем јавног конкурса, због одбијања два члана Комисије да то ураде, лице које врши ову функцију, то већ четири године обавља ван мандата. Још један од проблема у раду Комисије на који је указала привремена истражна комисија је и ангажовање особа по уговору о дјелу и уговору о привременим и повременим пословима, за шта је био задужен поменути извршни функционер. Током усменог саслушања Гаћановићева је поновила ставове из писаног акта о томе да је извршни функционер ангажовао одређена лица по основу уговора о дјелу на што није имао право, те да је као члан Комисије више пута одбила дати сагласност за такав вид ангажовања особа, посебно за послове који не спадају у домен рада Комисије, али да су ипак та лица ангажована. У извјештају се наводи да је током саслушања члан Комисије Микулић констатовао да није уобичајено да се на радна мјеста прописана систематизацијом ангажују радници на основу уговора о дјелу, да таква пракса није законита и да је "ствар" Комисије да одлучи да ли је потребно неког запослити, а да даљу процедуру води извршни функционер. Капиџић је у усменом изјашњењу рекао да је ангажман лица по основу уговора о дјелу посљедица начина одлучивања у Комисији које захтијева консензус сва три члана, те да је извршни функционер доносио одлуке о ангажману лица на основу уговора о дјелу без прибављања става чланова Комисије због потреба функционисања институције. У налазима привремене истражне комисије наглашава се да Комисија за очување националних споменика дужи низ година запошљава особе по уговорима о дјелу, односно уговорима о привременим и повременим пословима супротно Закону о раду у институцијама БиХ на шта су упозоравани од стране Канцеларије за ревизију. Запошљавање по основу уговора о дјелу вршио је извршни функционер што је пракса супротна важећим законским и подзаконским актима јер је прописима Комисије наведено да све одлуке, закључке, рјешења и друге акте доноси Комисија, односно њени чланови. Управна инспекција Министарства правде БиХ је рјешењем наложила да се отклоне неправилности у погледу ангажовања лица по основу уговора о дјелу за обављање послова из основне дјелатности, допунских послова основне дјелатности и помоћно техничких послова који су систематизовани те да у року од 60 дана од дана пријема рјешења усклади интерни акт "Правила о поступку ангажмана вањских сарадника у Комисији за очување националних споменика /КОНС/" са одредбама Закона о раду у институцијама БиХ и Правилником о унутрашњој организацији КОНС-а. Привремена истражна комисија констатовала да је потребно обавијестити Тужилаштво БиХ о одбијању два члана Комисије да изврше налазе из рјешења Управне инспекције Министарства правде, те је потребно постојећу документацију упутити Тужилаштву због могућег постојања кривичног дјела несавјестан рад у служби. Због свега овога, привремена истражна комисија усвојила је закључке којима Дом народа Парламентарне скупштине БиХ од КОНС-а тражи да стави ван снаге све интерне акте које је неовлаштено донио извршни функционер, да Комисија донесе нове интерне акте које ће користити у будућем раду, те да обустави запошљавање по уговорима о дјелу и распише јавни конкурс за упражњена и систематизована радна мјеста.