У МРКОЊИЋ ГРАДУ ПРВИ СТУДИО ЗА СНИМАЊЕ СВЈЕДОЧАНСТАВА О СТРАДАЊУ СРБА

МРКОЊИЋ ГРАД, 14. ОКТОБРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду биће отворен први центар за снимање свједочанстава о страдању Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату, саопштено је данас након састанка начелника општине Драгана Вођевића и директора Фондације "Визуелни архив српског страдања" Дениса Бојића.

"Визуелни архив српског страдања" представља израду прве дигиталне базе података о страдању Срба, која се базира искључиво на снимању, архиривању и глобалном презентовању снимљених исповјести из првог лица. Вођевић је рекао новинарима да ће општина пружити пуну подршку овом пројекту, јер је Мркоњић Град један од симбола страдања у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Он је позвао све чланове породица палих бораца, ратне војне инвалиде и ратне заробљенике да учествују у снимању. Бојић је рекао да је у току ове године планирано отварање 10 студијских центара широм Српске у којима ће чланови породица страдалих цивила и војника, али и сви они који својом судбином свједоче о српском страдању имати прилику да сниме своје свједочанство и оставе трајни запис о тим догађајима. Он је нагласио да ће дигитална база бити доступна српском народу, али и цијелом човјечанству. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац нагласила је да је дигитални архив важан као свједочанство о прошлости, а који ће моћи да буде доступан и будућим генерацијама о ратним дешавањима на овим просторима. Фондација "Визуелни архив српског страдања" у сарадњи са Организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, а под покровитељством и уз подршку предсједника Српске Милорада Додика, покренула је пројекат снимања свих доступних свједочанстава српског страдања током ратова деведесетих година прошлог вијека. На простору бивше Југославије током ратних дешавања деведесетих година погинуло је и нестало више од 50.000 Срба, цивила као и припадника различитих војних формација. Овај број подразумијева збир свих жртава, од првог погинулог припадника ЈНА на простору Словеније, па до посљедње српске жртве на подручју Косова и Метохије. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године. Међу њима је био 81 цивил, од којих 10 жена, 97 бораца Војске Републике Српске и три припадника Министарства унутрашњих послова, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела. Отварање масовне гробнице и ексхумација почели су 1. априла 1996. године.