ВИШЕ ОД 70 ОДСТО СРБА СМАТРА ДА СЕ ЕУ И САД НИСУ ИСКУПИЛЕ ЗА БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ 1999. ГОДИНЕ

БЕОГРАД, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ - Више од 70 одсто Срба сматра да се ЕУ и САД пружањем помоћи за развој Србије нису искупиле за бомбардовање 1999. године, показало је социолошко истраживање о дугорочним посљедицама НАTО бомбардовања СР Југославије, које је представљено на трибини "Одјек сирене" у Руском дому у Београду.

Истраживање групе руских и српских стручњака - историчара, социолога и културолога о ставу српског народа према дешавањима у СР Југославији деведесетих година прошлог вијека, поводом 25 година од НАТО агресије на СРЈ, спроведено је на референтном узорку од 1.200 испитаника свих узраста, у облику онлајн анкете, као и 30 интервјуа са свједоцима догађаја из 1999. године. Огромна већина испитаника, њих око 70 одсто, криви за бомбардовање Европу и САД, и сматра да је бомбардовање била неоправдана агресија и рана која крвари и данас. Подаци показују и да постоји консензус и о мотивацији западних земаља, па већина испитаника сматра да је НАТО агресија била алат политичког и економског учвршћивања САД на Балкану, са главним циљем да се Косово и Метохија заузме као колонија, али да се не зове колонијом. Истраживање је показало да без обзира на то што српско друштво признаје да су бомбардовање и косовски сукоб у цјелини негативно утицали на развој Србије, како сматра 78 одсто испитаника, већина српског друштва не жели да заборави ово искуство - њих 52 одсто. Велики дио српског друштва, више од 60 одсто, жели да се често и отворено разговара о посљедицама бомбардовања. Да очување историјског памћења не штети Србији мисли 66 одсто испитаника, а више од 62 одсто да догађаји из 1999. године нису довољно заступљени у књижевности, као и у школским програмима из историје у Србији. Руководилац пројекта за истраживање дугорочних последица бомбардовања Југославије Јекатерина Ентина, која је и директор Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију, истакла је да је истраживање показало да српско друштво постепено оздрављује. "Највећи резултат јесте то што смо видели да без обзира на сву пропаганду и притисак да се Србима наметне колективна кривица, Срби су сачували своје језгро и оно се све више испољава у јавности, пре свега, кроз филмове са херојском тематиком, али и у музици и књижевности. Српско друштво сачувало је своје језгро, у националном плану се опоравља без обзира на то што у то не верује, а исто можемо да кажемо и за привреду", рекла је Ентина. Она је навела да се истраживање састоји из три дијела, од којих је један посвећен култури и у којем је анализирана кинематографија на српском језику, књиге о теми бомбардовања и музика, док је трећи дио посвећен посљедицама бомбардовања СРЈ. Ентина је напоменула да се нису бавили веома сложеним медицинским посљедицама НАТО бомбардовања и примјетила да је очигледно да је 1999. година била преокрет за свјетску историју, попут 1914. године. На трибини су говорили и извршни директор Центра за спољнополитичку сарадњу који носи име дипломате Јевгенија Примакова Викторија Карслијева, аналитичар Центра за медитеранска истраживања Високе школе за економију Александар Наџаров, виши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука Никита Бондарев, који је анализирао како је еволуирала обрада тематике НАТО бомбардовања у српском филму. Студент на Националном истраживачком универзитету "„Висока школа за економију" Стефанија Иветић говорила је о резултатима социолошког истраживања и истакла да је оно показало да српски народ апсолутно не осјећа колективну одговорност за бомбардовање, коју покушавају да му наметну. "Као да је неко целу нацију желео да увери да је то табу тема и да каже ви сте криви зато што смо вас бомбардовали. То се противи здравом разуму и савремене генерације су свесне да је то била велика неправда. Желели смо да људима различитих генерација пружимо могућност да говоре о својим траумама“, рекла је Иветићева. На основу истраживања је настала колективна монографија "Дуг одјек 1999", на руском, српском и енглеском језику, која је недавно представљена у Москви.