ЛЕБЕГНЕР: СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ДО КРАЈА ГОДИНЕ

ЗАГРЕБ, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ - Студија утицаја на животну средину планираног складиштења нуклеарног отпада код Двора на Уни требало би да буде завршена до краја године, рекао је директор хрватског Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко Јосип Лебегнер.

"Свјесно смо мало успорили јер је прошле године међудржавна комисија за Нуклеарну електрану Кршко помјерила рок за преузимање радиоактивног отпада на 2028. годину. Тако да смо свјесно успорили како бисмо, између осталог, одговорили на сва питања која добијамо из БиХ", навео је Лебегнер. Он је на округлом столу у Загребу, у организацији општине Двор и Српског народног вијећа /СНВ/, о теми "Изазови збрињавања радиоактивног отпада на подручју општине Двор: улога и права локалне заједнице", рекао да очекује да ће студија утицаја почетком идуће године бити предата належном министарству. "Након што студија утицаја на животну средину буде предата и након што се покрене поступак процјене утицаја захвата на околину, те након прекограничних консултација, тек онда можемо добити дозволу за изградњу. Надам се да бисмо кренули са градњом центра за збрињавање радиоактивног отпада 2027. године или 2026. године", истакао је Лебегнер. Одговарајући на питање шта очекује од резултата истраживања која се у вези са планираним складиштем радиоактивног отпада спроводе у Републици Српској и Федерацији БиХ, Лебегнер је рекао да ће након што буде објављена студија утицаја на животну средину бити могуће утврдити да ли постоји корелација између резултата. Он је додао да су дијаметрално супротни правци којима у вези са питањем локације Черкезовац иде Хрватска и БиХ. Лебегнер је рекао да је на почетку мандата отворено комуницирао са стручњацима из БиХ, али да је након неког времена увидио да се "изокрећу информације" које даје, користе се против њега и против пројекта збрињавања радиоактивног отпада. "Најбољи примјер је захтјев који сам добио за достављање застарјеле студије из 2015. године коју сам одбио да дам и написао сам детаљно образложење које никад није изашло и само је било да Јосип Лебегнер, директор Фонда, није доставио студију која је образложила зашто је изабрана локација Черкезовац", навео је он. Лебегнер је додао да ће ова студија и њени новелирани закључци бити укључени у студију утицаја на животну средину. Генерални секретар СНВ Саша Милошевић рекао је да се желе испитати све околности до којих може доћи у случају да на Трговској гори склaдишти радиоактивни отпад, да ли ће се поштовати све законом предвиђене процедуре и да ли ће бити укључена локална заједница. "Да ли су испоштавни сви финансијски услови, да ли постоје процедуре у случају да дође до инцидента, да ли ће бити одштете локалној заједници и грађанима. Желимо упозорити да се мора одговорити примјерено на страхове људи који тамо живе", рекао је Милошевић. Начелник општине Двор Никола Арбутина рекао је да је збрињавање радиоактивног отпада у надлежности државе, а да општина трпи штету јер је 1999. године донесена политичка одлука усвајањем просторног плана. "То је потврђено стратегијом о збрињавању радиоактивног отпада из 2014. године те националним планом збињавања радиоактвног отпада из 2018. године. Осим одговора на стручна питања, желимо да подстакнемо државу и институције да раде свој посао", рекао је Арбутина. Он је додао да није донесен кључни документ, студија утицаја на животну средину за микролокацију Черкезовац. Еколошки активиста Тони Видан рекао је да је најупитније код локације Черкезовац близина границе, те да то није договорено са БиХ. "БиХ има право уложити неки облик жалбе или тужбе, проблематизовати или чак зауставити пројекат на овој локацији", каже он. Видан је објаснио да се објекти ове врсте стављају испод нивоа подземних вода да у случају пробоја радиоактивности у околину то не би дошло у водотоке. "Ово је локација изнад Уне, на брежуљку, што је мени непознато техничко рјешење игдје у Европи. Осим тога, не постоји никакав облик независног надзора који би дао вјеродостојност цијелој процедури и умиро локалну заједницу да се поступак води на технолошки прихватљив начин", упозорио је Видан. Он сматра да општина Двор трпи огромну штету као да је тај објекат већ тамо, те да је шокантно што општина Двор већ не добија неки вид одштете, еколошке ренте или накнаде зато што људи живе под стигмом јер је тамо локација за збрињавање радиоактивног отпада. Видан сматра да је БиХ колатерарна штета и у случају хрватског, али и словеначког складишта радиоактивног отпада. "Словеначко складиште је на Сави и ако радиоактивност пробије у Саву, шта је 50 километара удаљености. Једно складиште угрожава само Саву, а друго, у Хрватској, и Уну и Саву", рекао је он. Видан проблем види и у мањкавости међународних конвенција, те сматра да БиХ има времена за реаговање јер је утисак који се жели створити како је све готово фикција. Секретар Удружења "Грин тим" Нови Град Младен Трнинић рекао је да је став грађана у сливу ријеке Уне познат и да су одлучни у противљењу складиштења отпада из Кршког на локацији Черкезовац. "Као еколошко удружење, не можемо подржати било који пројекат који угрожава животну средину", рекао је он. Представници Министарства заштите животне средине Хрватске нису се одазвали позиву да учествују на округлом столу. На почетку тродневне конференције о успостављању "Центра за збрињавање радиоактивног отпада" на локацији Черкезовац јуче је организована посјета Нуклеарној електрани Кршко, а за сутра је планирана посјета локације Черкезовац.