ПОПОВИЋ: ХАШКИ ТРИБУНАЛ ОСТВАРИО ПОЛИТИКУ НЕКАЖЊИВОСТИ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

ЊУЈОРК, 10. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Министар правде Србије Маја Поповић изјавила је на сједници Савјета безбједности УН да су Хашки трибунал и Механизам за међународне кривичне трибунале остварили политику некажњивости за злочине над Србима и омогућили глорификацију злочина над њима.

Поповићева је истакла да су ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају за злочине на Косову и Метохији, Насеру Орићу за злочине у Подрињу и Анти Готовини за злочине у Хрватској "легат Механизма, којим је оснажена политика некажњивости". На сједници у Њујорку, на којој је представљен шестомјесечни извјештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале, Поповићева је указала да је у дијелу извјештаја који говори о питањима Сребренице и сребреничке декларације ријеч о неуспјелом покушају да се наметне кривица и одговорност Србима и Србији. Поповићева је указала на праксу правосудних органа Хрватске да кроз спровођење политике кривичног гоњења врше додатни притисак на Србе да се иселе из Хрватске или да се спријечи њихов повратак. Она је истакла да је селекција у спровођењу истрага и подизању оптужница искључиво према националном критеријуму неприхватљива, додајући да су у Хрватској оптужени доминантно Срби, да се суђења спроводе у одсуству и да политички концепт "домовинског рата" негира злочине према Србима. "Слично је и у БиХ", изјавила је Поповићева. Она је навела да се одбијањем пријевременог или условног отпуста осуђених за ратне злочине крше њихова права на равноправан третман и занемарује право и пракса држава у којима издржавају затворске казне. Поповићева је додала да је пооштравање услова за пријевремени или условни отпуст установљено као резултат настојања Tужилаштва које треба да има ограничену улогу у одлучивању о овим питањима, саопштено је из Министарства правде Србије. Она је указала и на чињеницу да се Министарство правде више пута обраћало предсједници Tрибунала поводом услова издржавања затворских казни у појединим државама који су нехумани, имајући у виду здравствено стање и године живота осуђених лица, али да није добило адекватне одговоре. Поповићева је изразила очекивање да, након окончања и посљедњег поступка пред Механизмом, вршење његових резидуалних функција више неће служити као политички инструмент. Она је рекла да очекује од Механизма да поступа у складу са начелима Повеље УН, посебно начелима суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и немијешања у њихове унутрашње и спољне односе. Поповићева је скренула пажњу Савету безбједности да је гоњење за ратне злочине данас искључиво у надлежности националних правосуђа, те да је Србија спремна да преузме суђење у предмету "Јојић и Радета", на исти начин на који је уступљен предмет "Шешељ и остали".