МИЛИЦА КОНЧАР МАСТЕР ДИПЛОМУ ЦИРКУЛАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ СТЕКЛА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ЕДИНБУРГУ

ПРИЈЕДОР, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Приједорчанка Милица Кончар /29/ стекла је мастер диплому из циркуларне економије на Универзитету у Единбургу у Шкотској и вратила се у родни крај гдје тражи прилику да се посвети овој, потпуно новој интердисциплинарној области којој је циљ да производне процесе што више уравнотежити с очувањем животне средине.

Циркуларна економија тежи одвајању економске активности од потрошње ограничених ресурса, као и елиминисању отпада из система. Почива на три принципа – да одржи материјале и производе у употреби што је дуже могуће, да смањује отпад и загађење и да обнавља природне системе. "Пошто је то нови појам и нисам знала много о томе, почела сам да тражим мастер студиј гдје бих могла да научим о теорији и пракси. Мало је таквих мастера у Европи. Тек 2023. године је отворен први, у Единбургу, гдје сам успјела да се упишем у прву генерацију", испричала је Срни Кончарева. Млада Приједорчанка добила је веома компетитивну Шевенинг стипендију, што јој је омогућило да студира у Великој Британији. Шевенинг стипендију додјељује британска влада већ 40 година. Право на њу остварило је око 60.000 студената широм свијета, а стопа пролаза је два до три одсто од укупног броја пријава. Кончарева је рекла да јој је план да искористи стечено знање, да ради на развоју циркуларне економије. "Жеља ми је и да будем активан члан унапређења система управљања отпадом у БиХ које је неопходно, будући да је систем застарио, лош и давно превазиђен, а отпада је превише, те је огроман простор за побољшања", истакла је Милица. Она је рекла да воли природу и да је то разлог зашто је након приједорске гимназије завршила биологију на Природно-математичком факултету у Бањалуци, а потом три и по године радила у бањалучком Центру за животну средину. "Од радних побједа истакла бих рад са локалним заједницима гдје су била планирана постројења за спаљивање отпада. Успјели смо да спријечимо четири таква мини-постројења у мањим мјестима која зависе од пољопривреде и гдје би се отпад за спаљивање морао увозити", нагласила је Милица. Она је истакла да ју је истраживање о начинима управљања отпадом довело до циркуларне економије која гледа да се читав систем заокружи, да се ефикасније и паметније користе и материјали – да би се мање и бацали, као и енергија – да би се мање експлоатисала. "Колико год да се ради око управљања отпадом, то је у нашем окружењу најчешће `гашење пожара`, и, фигуративно, али и дословно, јер депоније често горе и праве еколошку катастрофу. То ми је био подстицај да истражујем шта је иза проблема и која су могућа рјешења", навела је Кончарева.