УСАИД - ТРУЈУЋИ УМОВЕ СВИЈЕТА

БАЊАЛУКА, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Политиколог Љубиша Маленица из Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске истакао је да је суштина западног утицаја била и остала субверзија домаћег становништва и његова аутошовинизација, те поручио да се закон о страним агентима Српске по природи ствари јавља као приоритетна и сврсисходна мјера.

Маленица је навео да искуства из Русије, Кине, Мађарске, Грузије и самих Сједињених Држава говоре томе у прилог. "У новонасталим околностима, како на глобалном тако и на локалном плану, које карактерише комплементарност бројних политичких силница, српском политичком вођству се пружа прилика која се ријетко сусреће", поручио је Маленица у ауторском тексту за Срну. Маленицин ауторски текст Срна преноси у цијелости: Почетак другога мандата Доналда Трампа, између осталог, обиљежен је вишеструким мјерама нове администрације против идеолошке и политичке заоставштине либералних америчких елита. У овоме унутарамеричком политичком сукобу од посебнога интереса је судбина УСАИД-а, де јуре хуманитарне организације, но у стварности институције која је деценијама служила као пропагандно средство америчких власти, те извор финансирања политичких преврата и друштвенога инжењеринга широм свијета. Према истраживању комисије америчког Конгреса, само у фискалној 2023. години, УСАИД је располагао средствима од четрдесет милијарди долара. Истовремено, Елон Маск, значајна личност у новој Трамповој администрацији, предлаже потпуно гашење агенције, називајући је непоправљивом. Представници демократа су одмах осудили потез, истичући значај ове институције као инструмента америчке спољне политике, чиме су оправдане дугогодишње сумње у декларативну мисију УСАИД-а. Полазећи од значајне суме новца који је у периоду од три деценије уложен у Балкан од ове агенције – говоримо о милијардама долара – можемо претпоставити посебан степен важности који је овај регион заузимао у глобалним пројекцијама УСАИД-а, као и неопходност одржавања вјештачки створеног наратива, посебно на територији бивше Југославије. Индикативно је да су територије насељене Србима побуђивале посебан интерес, што и не изненађује превише, као што не изненађују покушаји подстицања аутошовинизације српскога друштва, те бројне финансијске везе читавог низа, наводно независних, невладиних организација из Србије, Црне Горе и Републике Српске управо са америчком "агенцијом за међународни развој", чиме се стиче увид у суштинску природу и сврху америчког утицаја испољаваног путем УСАИД-а и њему сличних организација. Суштински посматрано, главна мисија је била и остала субверзија умова домаћег становништва, њихово позападњивање кроз обесмишљавање аутохтоних израза културе и потирање аутентичних националних традиција и обичаја. Ове процесе прати стално подстицање нестабилности и напетости у друштву путем заговарања страних идеологија и понашања, те одржавање стања политичке и економске колонизованости с циљем експлоатације зарад користи западних, махом америчких, елита и корпоративних интереса. Овај приступ ка другима у својој сржи је непријатељски настројен према стварној националној, вјерској и културној разноликости свијета, тако поставши непријатељски настројен и према идеји Америке као земље америчког народа, управо оној идеји коју Доналд Трамп, бар декларативно, испољава кроз слоган "Америка на првом мјесту". Развивши се у глобалну мрежу, активности УСАИД-а су биле директно усмјерене против интереса нација, као и самога појма нације, чиме је субверзивно дјеловање ове агенције против Сједињених Држава, како их замишља просјечни амерички грађанин, постало неминовно. У новонасталим околностима, како на глобалном тако и на локалном плану, које карактерише комплементарност бројних политичких силница, српском политичком вођству се пружа прилика која се ријетко сусреће. Водећи рачуна о друштвеној стабилности и безбједности, садашњи тренутак садржава претпоставке за преусмјеравање политика ка оним струјама које погодују српским националним интересима и којима ми, ван контекста политичкога, и припадамо. Све раније политике и иницијативе, усмјерене ка суверенизацији српскога политичкога простора, сада морају бити приведене своме логичном исходу. Истовремено, дати моменат искористити како би се осигурало системско рјешење и предузеле формалне мјере заради заштите становништва Републике Српске и њенога идентитетског простора од различитих облика субверзивнога дјеловања, сада и у будућности. Закон о страним агентима Републике Српске се по природи ствари јавља као приоритетна и сврсисходна мјера. Искуства из Русије, Кине, Мађарске, Грузије и самих Сједињених Држава говоре томе у прилог. Посматрано из перспективе политиколошке науке, усвајање оваквога закона несумњиво иде у прилог јачања аутохтоних суверенистичких компетенција. У интересу Републике Српске, као колектива, јесте широка друштвена подршка иницијативама које јачају темељне претпоставке обликовања Републике Српске у складу са потребама и идентитетом сопственога становништва.