ДАНАС ПОМЕН СТРАДАЛИМ ЖРТВАМА КРВАВОГ ПРОЉЕЋА УСТАШКИХ ЈЕДИНИЦА ИЗ 1945.

ДОБОЈ, 23. МАРТА /СРНА/ - Код Цркве рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас ће бити одржан помен поводом 80 година од страдања 30 мјештана, од којих је најмлађа жртва била стара свега четири дана, које су измасакрирале, а затим запалиле, усташке јединице из сусједног насеља Присаде и околних села.

О овом злочину познатом као крваво прољеће остао је запис Живка Ђедовца на основу свједочења шестогодишње дјевојчице Невенке Алаџић, једине преживјеле из масакра тог 20. марта 1945. године, у којем је изгубила мајку Стану /31/, брата Бошка /9/ и сестру Марицу /12/. Према њеном свједочењу, злочинци су у подруму куће Николе Бјелобабе одвојили дјецу од жена. Жене су стријељане на оближњој њиви Марка Кузмића, а дјеци је наређено да легну на леђа након чега су усмрћена рафалима. Након што су заустављене у крвавом пиру, усташке јединице су се повукле из села, а Невенкин отац Станко је заједно са другим мјештанима са три локације покупио остатке запаљених тијела својих најмилијих, који су потом сахрањени у неколико заједничких гробница на локалном гробљу. Представник црквеног одбора Хаџи Драган Нинковић рекао је Срни да помен страдалима почиње у 11.00 часова код споменика жртава, након Свете литургије у Цркви рођења Светог Јована Крститеља. Сјећање и истину на овај некажњени злочин како би се сачувао од заборава будућим генерацијама преносе породице и потомци жртава. Бранко Шарчевић каже да је тог 20. марта крвави пир усташа и локалних помагача кренуо редом, од куће Божичковића до засеока Брезик, а све што су затекли живо заробили су, стријељали и запалили. Том приликом страдале су и цијеле породице Божичковић, Алаџић, Кузмић, Шарчевић, Станковић и Зечевић. Драго Алаџић, који је у вријеме покоља имао двије године, каже да му је током покоља страдао дјед, а о страхотама које су починиле усташе причао му је отац. Сњежана Пашалић, којој су од дједа страдала прва жена и сва дјеца, каже да је најмлађа жртва беба Жарко Билић био стар свега четири дана. Према њеним ријечима комплетан злочин трајао је свега три часа, током којег су затечена дјеца, жене и старци свирепо убијени, тијела скрнављена а на крају и запаљена на три згаришта. Станко Билић каже да су му тада од оца убијена прва жена са двоје дјеце који су запаљени, а да су злочин починиле усташке јединице из комшијског насеља Присаде и околних мјеста. Чедомиру Кузмићу су тог дана убијена три брата – Боро који је имао три године, Чедомир девет /по којем је он касније и добио име/ и Љубомир 13, те шеснаестогодишња сестра Љубица, а мајка је преживjела јер је била у сусједном мјесту Буковица Велика. Славко Божичковић рекао је да о овом догађају зна на основу прича оца Цвијана и комшија који су бијегом у шуме успјели преживјети страдања, али, нажалост, не и чланови њихових породица. Према њиховим ријечима, крвави пир усташких јединица заустављен је у засеоку Брезик, по дојави да се приближава ослободилачка војска. Потомци преживjелих поручују да су њихови преци страдали два пута -када су убијени па запаљени, и да неће дозволити да буду убијени и трећи пут – да падну у заборав.