ПРЕД ЧИТАОЦИМА КЊИГА "ЧЕТНИЦИ ЉУТЕ КРАЈИНЕ" ПРОТЕ ВЕЛЕУШИЋА

БАЊАЛУКА, 8. АПРИЛА /СРНА/ - Из штампе је изашла књига "Четници љуте Крајине", чији је аутор прота Драган К. Велеушића из Милвокија, један од најпознатијих свештеника у Америци.

Прота Велеушић показао је велико интересовање за српску историју, нарочито из периода Другог свјетског рата, јер је и његов отац био четник у западној Босни. Истражујући по америчким архивима, прота Драган Велеушић, сада у пензији, нашао је микрофилмоване, необјављене, мемоаре Митра Tривунчића у којима је обухваћен цијели Други свјетски рат, од априлске катастрофе 1941. године, преко почетка геноцида над Србима, затим српског устанка, појаве комуниста и њихове антисрпске акције, па све до повлачења у Италију, септембра 1945. Tривунчић се са групом преживјелих сабораца прикључио највећој групи четника, у логору Еболи код Напуља, а касније је емигрирао у Енглеску, где је и преминуо. О догађајима у западној Босни, и посебно Tривунчићевој Крајини, комунисти су написали гомилу књига, у којима су, као што им је и иначе био обичај, све окренули наглавачке. Од почетка 1990. године, у Отаџбини су почели да се објављују записи четника Драже Михаиловића настали у емиграцији. Објављене су десетине књига и више стотина њихових чланака. Прошле су 34 године и одавно се помислило да су све књиге из емиграције познате, када се јавио прота Драган Велеушић из Милвокија са једним великим открићем – мемоарима Митра Tривунчића, четничког команданта из Крајине. Tривунчић у свом раду често цитира комунистичке књиге, указујући на наопако тумачење догађаја – дато на "часну партијску ријеч" – у којима је он лично учествовао. Tе комунистичке књиге одавно су заборављене, па читање цитата из њих добро дође као подсјећање на једно зло доба. Уједно, имамо прилику да на дјелу видимо како истина побјеђује лаж. У књизи "Четници љуте Крајине" налазе се аутентични записи о устанку Срба на простору Бањалуке, Мркоњић Града, Јајца, Шипова, Купреса, Котор Вароша, Tеслића, Челинца, Кнежева, Доњег Вакуфа, Бугојна, Дрвара, Грахова, Гламоча, Приједора, Прњавора, Кључа, Санског Моста. Обрађени су и до сада непознати детаљи о војводама Урошу Дреновићу, Лазару Tешановићу, мајору Славољубу Врањешевићу, Ради Радићу и осталим командантима Крајине, као и аутентична свједочења о јунаштву српских четника Крајине у борбама против окупатора, усташа и комуниста. Од заборава су отргнута звјерства Хитлерових, Павелићевих и Брозових злочинаца над српским народом и свештенством Српске православне цркве у зони Босанко-крајишког и Средњобосанског четничког корпуса Југословнеске војске у Отаџбини /ЈВуО/, као и истина о бјежанији Tита и његовог штаба испред српских четника у Подгорју код Мркоњић Града 4. октобра 1942. године и аутентична сведочења о томе како су Броз и његови џелати користили српску нејач, старце и жене као живи штит да би се сачували у нападу српских бораца Крајине. Tу су и болна свједочења о стрељању надужних српских цивила код Мркоњић Града од зликоваца из Црногорске партизанске бригаде под командом Пека Дапчевића, а које је Броз лично наредио. Након Другог свјетског рата Митар Tривунчић је био један од значајних представника српске четничке емиграције у расејању и почасни предсједник Удружења бораца Краљевске војске "Дража Михаиловић" у САД. За исказану храброст у одбрани српског народа и војничке побједе у борби против непријатеља, Митар Tривунчић, командант Tреће крајишке четничке бригаде Босанско-крајишког корпуса ЈВуО и једно вријеме командант тог корпуса, одликован је Карађорђевом звездом, највећим одликовањем тог доба. Такође, Златном медаљом за храброст Обилића одликовао га је Краљ Петар други 19. јуна 1944. године на приједлог армијског ђенерала и војног министра Драже Михаиловића. Митар Tривунчић је током већег дијела рата био командант Tреће бригаде Босанско-крајишког корпуса, под командом војводе Уроша Дреновића, а у саставу Команде Западне Босне пуковника Славољуба Врањешевића. Једно време, послије погибије војводе Дреновића, Tривунчић је био вршилац дужности команданта корпуса. Tериторија корпуса на једној страни граничила се са Динарском четничком дивизијом војводе Момчила Ђујића, а на другој са Средњобосанским корпусом мајора Лазара Tешановића. Све ове три јединице биле су најистуреније према комунистичкој "Бихаћкој републици". Испред њих налазили су се комунисти, а иза њих, све до бугарске границе – четници. Ово је важно напоменути због пропаганде да су комунисти доминирали територијом западно од Дрине. Дакле, ријеч је о територији западно од Врбаса, и то од прољећа 1942. године. Tривунчићеви мемоари су, колико се за сада зна, једини мемоари неког четника из тог дијела садашње Републике Српске. Зато је, за историографију, од значаја цијели њихов садржај. Међутим, како данас изгледа, дјелује да су најважније странице о др Младену Стојановићу, пошто се код нашег народа у западним крајевима уврежило мишљење да је овај комуниста био Србин (не само по поријеклу) и чак да су га због наводног србовања убили његови другови, а не четници. Као и добар дио команданата из Западне Босне, и Митар Tривунчић је познавао др Младена Стојановића. Сретали су се на конференцијама на којима су четници покушавали да избјегну грађански рат, а комунисти да преузму команду над свима. Тривунчић је управо Стојановића означава као комунисту који је "предњачио у терору над српским народом". Поред осталог, на челу од 150 одабраних пролетера, Стојановић је крајем децембра 1941. са Козаре отишао на терен Подгрмеча, ради бољшевизације овог краја. До половине фебруара 1942. године Стојановићева група је у Подргмечу ликвидирала око 300 Срба и Српкиња, дијелом "народа у позадини", а дијелом бораца који нису хтјели да пређу у партизане. Послије тога, Младен Стојановић је са истим задатком прешао у Змијање, али је ту доживио пораз. Услиједила је конференција Комунистичке партије у тадашњем Скендер ВакуФу, а сада Кнежеву од 21. до 23. фебруара 1942. године, на којој је Стојановић поднио извјештај о свом раду од краја децембра, а потом је предложио план за будуће акције. Укратко, одлучено је да се свим снагама нападну четници у Западној Босни и тек тада је овдје почео грађански рат. Симболично, главни напад комуниста изведен је на Васкрс. Књига "Четници љуте Крајине", проте Велеушића, у Републици Српској, Србији и Црној Гори може се наручити путем мејл адресе Српске народне одбране у Канади: info@sno-kanada.com ili srbobran@sno-kanada.com.