У ВУКОВАРУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРБЕ СТРАДАЛЕ У "ОЛУЈИ"

ВУКОВАР, 3. АВГУСТА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ осјечкопољски и барањски Херувим служио је у Светониколајевском храму у Вуковару литургију и парастос Србима страдалим у злочиначкој акцији хрватске војске "Олуја".

Епископ Херувим је истакао да се велико страдање српског народа осјећа и у овим данима туге и бола кроз који Срби пролазе. Владика је истакао да је овај парастос симбол и спомен на страдање српског народа на простору Баније, Кордуна, Лике и Далмације. "Не можемо данас бити радосни, нити имати нарочите позитивне емоције, али из овог великог пространства туге у које је смештен сав наш светосавски род треба да гледамо ка Христу, као вечном добру, као светлости која ће обасјати таму свега онога кроз шта је наш народ прошао", рекао је епископ Херувим. Он је подсјетио на несрећни егзодус Срба из Хрватске када је, готово у дану, Србија постала вјечно станиште мученичком и страдалном крајишком народу. "Не смемо заборавити невино пострадале жртве у акцији `Олуја`. Треба бити опрезан да нас ова туга и жалост не ослабе и не поколебају, јер то је крст који носимо и пут ка вечности који нас води ка царству Божијем", поручио је владика осјечкопољски и барањски. Република Српска и Србија данас заједнички обиљежавају Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у "Олуји". Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих су 1.247 или 66 одсто цивили, а око три четвртине било је старијих од 60 година. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.