РЕПУБЛИКА СРПСКА АФИРМИШЕ ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ КРОЗ ЧЕТИРИ СТУБА ПЛУС ТРИ ПРИНЦИПА

БАЊАЛУКА, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ - Мировни преговори у Дејтону су један од историјских момената у којем је по ко зна који пут доказана политичка зрелост српског народа, истакао је професор уставног права Синиша Каран.

Поводом годишњице отпочињања мировних преговора о БиХ у Дејтону, Каран је изјавио за Срну да је то период у којем је политичка воља и државничка мудрост преточена у Дејтонски споразум, који је донио мир, стабилност и јасан уставни поредак. "Република Српска и дејтонска БиХ почивају на четири стуба: народној вољи, међународној верификацији, економској самосталности и снази институција, те три принципа функционалне федералне државе: паритету, консензусу и подјели надлежности", нагласио је Каран. Он је навео да је први од четири стуба народна воља и подсјетио да је Република Српска настала као израз аутохтоне народне воље, а демократски легитимитет институција је њен најјачи штит. "Други стуб је међународна верификација. Дејтонски мировни споразум је међународни уговор који је дио међународног права, чиме је и сам положај Српске постао дио међународног правног поретка. То је њена правна и политичка сигурност. Економска самосталност је трећи стуб Републике Српске, а без самосталне економије нема институционалне суверености. Зато је економски развој најконкретнији облик очувања Дејтона", појаснио је професор уставног права. Према његовим ријечима, четврти стуб је снага институција, јер су институције чврсти носачи уставног поретка. "Устав Републике Српске и Устав БиХ, који су усаглашени, и институције нису апстрактне категорије. Они су живи механизми који штите уставни поредак и гарант су опстанка и стабилности", рекао је Каран. Три принципа функционалне федералне државе су, додао је он за Срну, паритет - равноправност ентитета и народа у заједничким органима БиХ и у процесима одлучивања, консензус - механизам заштите конститутивности, дакле без сагласности нема одлучивања, и подјела надлежности - јасно дефинисане и неотуђиве без сагласности ентитета. "Подјела надлежности и претпоставка надлежности у корист ентитета доказ су и да је БиХ, будући да је један ентитет уређен унитарно а други федерално, заправо асиметрична федерација са елементима конфедерације", навео је Каран. Он је подсјетио да је Дејтонски споразум потписан оног часа када су зараћене стране пристале на компромис и када је свака од ове три стране остварила минимум свих захтјева. "Мировним споразумом је установљена асиметрична конфедерално-федерална сложена држава, високоаутономних, на етницитету базираних ентитета и са централним институцијама ограниченог, али довољног међународноправног капацитета. Дакле, БиХ је састављена од двије државотворне јединице. Њу су прихватила сва три народа и овјерила међународна заједница", нагласио је Каран. Према његовим ријечима, Дејтонски споразум ником није одговарао у потпуности, али сви су пристали на њега јер је испуњавао минимум захтјева све три стране. "Република Српска је остварила минимум својих настојања у сложености новоформиране државе у којој добија етно-територијално представљање и конститутивност народа и равноправност Републике Српске, као ентитета, који је мало мање од државе а много више од територијалне аутономије", рекао је Каран. Теза да је дејтонски Устав разлог неуспјешне државе, указао је он, маска је иза које се крије превасходно политика бошњачке политичке елите за апсолутном доминацијом и својатањем БиХ који би кроз негацију Дејтона да "ријеше" положај Срба у БиХ. Он је констатовао да Република Српска, од самог потписивања, досљедно брани Дејтонски споразум и своју уставну позицију, равноправност и демократски поредак, као и свој историјски и државотворни континуитет. "Упорно, институционално и у складу са уставноправним начелима Српска води битку за очување изворног Дејтона. Та борба није пука политичка реторика нити реакција на дневнополитичке изазове, већ тридесетогодишњи суштински правни и уставни отпор покушајима унитаризације", појаснио је Каран. Он је истакао да одбрана Дејтонског мировног споразума и његових анекса не представља одбрану прошлости, већ заштиту основа једне функционалне, стабилне и правно уређене БиХ. "Управо су четири стуба и три принципа темељ стабилности Републике Српске и БиХ, а не, како унитаристи настоје приказати, препреке развоју. Дакле, четири плус три је формула за опстанак дејтонске БиХ", закључио је професор уставног права Синиша Каран.