У БАТАЈНИЦИ ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО АГРЕСИЈЕ

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Обиљежавање Дана сјећања на страдале у НАТО агресији на СР Југославију почело је вечерас на Војном аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" у Батајници у присуству предсједника Србије Александра Вучића и Републике Српске Милорада Додика.

Помен страдалим у НАТО бомбардовању служи Његова светост патријарх српски Порфирије уз саслужење свештенства Српске православне цркве. Обиљежавању присуствују и премијер и министри у Влади Србије у техничком мандату, министри у Влади Републике Српске, предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић и друге званице. Агресија НАTО на Савезну Републику Југославију почела је на данашњи дан 1999. године у вечерњим часовима, без одобрења Савјета безбједности УН. За 78 дана бомбардовања, убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало. Tоком 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАTО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. Уништен је велики дио инфраструктуре у земљи, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процјене су око 50 одсто производних капацитета Србије. Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље. Бомбардоване су рафинерије у Панчеву и Новом Саду. НАTО је, наводно први пут, употријебио такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. О материјалној штети која је нанијета током НАTО агресије изнети су разлицити подаци. Tадашње власти у Београду процијениле су је на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 на 29,6 милијарди долара.