АНTУН МИЛЕTИЋ: ЛЕГАT ДАЈЕМ НА ПОВЈЕРЕЊЕ СРПСКОЈ

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 20. ОКTОБРА /СРНА/ - Антун Милетић, највећи познавалац страдања у концентрационом логору Јасеновац у Независној Држави Хрватској /НДХ/, потврдио је данас да ће свој легат поклонити Републици Српској, а да ће бити чуван у библиотеци у изградњи у оквиру манастира Моштаница у Козарској Дубици.

"Легат дајем на повјерење Републици Српској и сматрам да ту треба и да остане, буде дигитално обрађен и доступан јавности и истраживачима", рекао је Милетић на конференцији за новинаре у Козарској Дубици. Овај доајен југословенске историографије навео је да се истраживањем о Јасеновцу и Доњој Градини почео бавити 1977. године, када се у бившој Југославији о томе није много причало, већ се тежило забораву. Милетић је истакао да његов легат садржи ауторске књиге, записе и документе које је скупио из неколико држава, те његову личну библиотеку. Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да је Милетић цијели свој научни живот посветио теми Јасеновца, а да његов легат садржи 25 пакета копија архивске грађе, књига, стручних и научних радова о теми страдања српског народа у НДХ. "Архив Републике Српске као централна институција по питању заштите, чувања и публиковања архивске грађе свакако је заинтересован да пружи сву стручну и научну помоћ када је у питању легат професора Милетића, а ми смо једини референтни у Републици Српској да то урадимо", изјавио је Стојнић. Он је навео да је Архив Републике Српске спреман да преузме комплетну збирку архивске грађе, докумената и рукописа и да их стручно, архивистички обради и публикује уз сагласност аутора, како би била дигитализована и онлајн доступна свим истраживачима било гдје у свијету. "Прије двије године смо дигитализовали велику збирку са више од 32.000 докумената који су се некада чували у Спомен-подручју Јасеновац и што је прикупљано до 1991. године. Tо је дигитализовано и доступно на нашем сајту свим истраживачима потпуно бесплатно", рекао је Стојнић. Историчар Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истакао је да је Милетић осамдесетих година 20. вијека свједочио буђењу свијести о геноциду над Србима у НДХ. "Његов рад покренуо је читав јавни дискурс и расправу која је у тадашњој Југославији до тада била незамислива, а то је расправа о потиснутом породичном и појединачном памћењу из кога је касније и створена Република Српска и оно што имамо данас", указао је Лозо. Он је подсјетио на ријечи великог српског историчара Милорада Екмечића, који је рекао да је "Република Српска остатак остатака кланог и недокланог народа и да је срж Републике Српске намјера да нам се не понови оно што нам се десило између 1941. и 1945. године". Лозо је истакао да је култура и политика памћења сваког озбиљног народа и друштва подразумијева озбиљан истраживачки и научни рад, који је често продукт институционалног приступа, али и појединачног истраживачког ентузијазма. "Сви заједно имамо дужност да обезбиједимо да нам се не понове догађаји из прошлости у неком сличном облику и у томе смислу је значајан данашњи чин и рад професора Милетића, који доноси велики број историографских извора и оставља велика поља за наредна истраживања", навео је Лозо. У пратњи сарадника Зорана Коса, Милетић је предао данас свој легат игуману манастира Моштаница у Козарској Дубици Сергију Антићу, који је истакао да је тај легат највећи дар овом манастиру, српском народу и историји овог краја, јер садржи цјелокупан животни труд и рад овог значајног историчара. "Почаствовани смо овим и трудићемо се да легат достојанствено прихватимо и сачувамо, чувајући вјеру и идентитет српског народа и за генерације које долазе иза нас. Манастир има своју стару библиотеку, а сљедеће године биће формирана нова библиотека која ће сарађивати са нашим државним институцијама да би била доступна у електронском формату", рекао је игуман Сергије. Милетићев легат садржи цјелокупан материјал о страдању српског народа Козаре и Поткозарја у Другом свјетском рату и састоји се од око 500 књига других аутора, научних радова и ауторских дјела Милетића објављених у више томова са више од 5.000 страница од којих се већина односи на страдање српског народа у Јасеновцу. Легат садржи и више од 200.000 фотокопија докумената на основу којих је Милетић вршио своја истраживања, а извори документације сабрани су из архива Вашингтона, Берлина, Беча и бивше Југославије.