БИВШИ ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК УН: ВЕЛИКИ БРОЈ САХРАЊЕНИХ У СРЕБРЕНИЦИ ДОНЕСЕН ИЗ ДРУГИХ ГРАДОВА И СЕЛА

БЕОГРАД, 12. МАЈА /СРНА/ - Високи представник УН за вријеме рата у БиХ Карло Бозола навео је у писаној изјави у вези са дешавањима Сребреници 1995. године да је велики број сахрањених у том мјесту донесен из других градова и села.

Бозола је истакао да овом писаном изјавом жели упознати ширу јавност са правим дешавањима у случају трагедије у Сребреници. "У Сребреници је по шумама страдало око 1.100 цивила муслимана, јер су били наоружани, и одговарали су на нападе, али је било и оних који су као ненаоружани страдали, њих још око 250 око Сребренице за три године, а војника муслимана око 2.500 до 2.800 до краја рата. Сви остали сахрањени донесени су из других градова и села", навео је Бозола. Писану изјаву Бозоле добио је предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић у којој под заклетвом високи представник УН открива нове чињенице и детаље које се односе на дешавања у Сребреници 1995. године. Примјерак ове изјаве, Кнежевић је упутио премијеру Владе Црне Горе Милојку Спајићу, предсједницима Републике Српске Милораду Додику, Србије Александру Вучићу и Црне Горе Јакову Милатовићу, преноси портал "Новости". Више пута, истиче Бозола, био је у Сребреници, те је указао да је "много српских цивила око Сребренице гинуло од Насера Орића у периоду од 1992. до 1994. године, а око Сребренице се гинуло и у засједама из приватних кућа". "Срби су бивали огорчени због тога што управо генерал Ратко Младић није могао то да контролише. У разговору са њим, у присуству плавих шљемова /Холанђани/, генерал Младић ми је казао да морам организовати повлачење цивила муслимана аутобусима према Зеници. Tражио је да ја лично морам бити присутан, јер није било човека са те територије, а да није изгубио неког члана фамилије или читаву фамилију", испричао је Бозола. Овај високи представника УН указао је да је јасно какав је притисак Младић вршио око повлачења цивила муслимана, те се нада да је то сваком очигледно. "Унпрофорци су му тим поводом захвалили и одговорили да командант Орић неће ни да нас прими, ни саслуша, и да се ту ништа не може учинити, па се ја питам зашто сада многи ћуте и не дају никакве изјаве, или зашто не предоче јавности своје тадашње забелешке? Мој закључак је да не смеју!", навео је Бозола. Бозола је подсјетио да је од 1992. године, као ванредни делегат УН и ЕУ на нивоу БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе, све вријеме обилазио болнице и организовао добијање донација, као и збрињавање болесне дјеце и рањених лица у БиХ за лиечење у болницама ЕУ. "Велики број дјеце збрињаван је уз сарадњу и надгледање Института за мајку и дете из Београда и Новог Сада, а исти примјер односи се и за БиХ и Хрватску. У тиму су били чувени доктори из ЕУ, са по три групе у три правца", пише Бозола. Пошто је добро говорио, како каже, "југословенски" и познаје добро екс Југославију, имао је задатак да отвори процес размјене заробљених лица. "Обављање тог задатка носило је са собом и огроман ризик, јер су све стране, већином, убијале заробљенике. Пуне четири године у процесу обављања тога задатка бивао сам више пута заробљаван, али сам притом успио да извршим велики број размјена заробљених лица, уз високи степен ризика", написао је Бозола. Спасио је и успио, како каже, да у њихове земље врати, упутивши их Шираку, и два француска пилота, који су пали изнад Сарајева, а такође и једног америчког пилота, који је пао у близини Глине код Бихаћа. "Пошто сам се кретао у свим зонама гдје су трајале офанзиве од Сарајева до Книна, мене су контактирали сви команданти и генерали. Више пута сам се чуо око размјена заробљеника са генералом /Атифом/ Дудаковићем и генералом Ратком Младићем, као и са многим другим командантима и генералима који су ме познавали", пише Бозола.