НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - БУДУЋНОСТ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Набављена су три дрона за Пољопривредни факултет, што је први случај у овој регији. Употреба дронова пуну вриједност има у заштити и сузбијању корова и примјени ђубрива. Једна од активности је и набавка роботизоване платформе или ровера, за шта је носилац активности Пољопривредна задруга "Смарт вилиџ". Вриједност је у људима који ће наставити да раде

Пише: Зора САВИЋ НОВИ ГРАД, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - Будућност пољопривреде је у примјени нових технологија које би требало би ускоро увести у образовни систем, сматра руководилац приједорске канцеларије Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Мирко Јокић. Јокић је рекао да је направљен велики корак реализацијом пројекта "ЕУ за пољопривреду", који је реализовао Развојни програм УН, чиме је створена основа за развој нових технологија у пољопривреди. Он је објаснио да је више активности реализовано у оквиру програма чији је носилац бањалучки Пољопривредни факултет, партнер Пољопривредна задруга "Смарт вилиџ" из Кнежице, а Ресор стручни партнер. "Мотив је проистекао из изазова са којима се суочава пољопривредна производња у посљедње двије деценије, климатске промјене које све више постају ограничавајући фактор производње. С друге стране, мањак радне снаге у пољопривредној дјелатности је реалност", навео је Јокић. ТРИ ДРОНА Он је рекао да су у оквиру пројекта набављена три дрона за Пољопривредни факултет, што је први случај у овој регији. "Пољопривредни факултет је добио техничку основу да се конкретније почне бавити примјеном дронова у пољопривреди", додао је Јокић. Један дрон је за снимање, док је други мултиспектрални који омогућава мапирање парцела и утврђивање здравственог стања биљака. Јокић је као нарочито значајно истакао да се тај дрон може користити за откривање болести и штеточина у усјевима, као и за анализу парцела у смислу потреба за ђубрењем. Он је објаснио да се тако, на основу креираних мапа, подаци преносе у дрон намијењен за третирање и ђубрење, па трећи дрон, који има носивост 50 килограма, може селективно да третира парцеле. Први тестни радови обављени су на огледном добру Пољопривредног факултета у Александровцу и на огледним парцелама Пољопривредне задруге "Смарт вилиџ", гдје је сјетва пшенице обављена дроном. "У плану је да наставимо са овим активностима, те да на прољеће организујемо радионице са теоретском и практичном обуком", додао је Јокић. Он је навео да је пробна сјетва у Кнежици обављена тако што је сјеме бачено на обрађено земљиште, док се иначе у пракси сјетва обавља у преткултури. "Ако је преткултура кукуруз, неколико дана прије жетве обавља се сјетва пшенице дроном. Након жетве, жетвени остаци се малчирају и покривају сјеме и служе као заштита. Планирано је да ове године тако урадимо, док је 2024. било тестирање", рекао је Јокић. Он је истакао да употреба дронова пуну вриједност има у заштити и сузбијању корова и примјени ђубрива јер се третирање обавља селективно. ПРОИЗВОДЊА ПРВОГ ДОМАЋЕГ БИОЛОШКОГ ПРЕПАРАТА - БИЋЕ ТЕСТИРАН НА ОГЛЕДНИМ ПАРЦЕЛАМА Друга активност у пројекту била је производња првог домаћег биолошког препарата у оквиру Пољопривредног факултета у Бањалуци, што је резултат рада професора Бранимира Њежића. Конструисана је вриједна опрема за производњу нешкодљивог биолошког препарата на бази нематода који ће бити тестиран на огледним парцелама. Трећа активност је набавка клопки за праћење инсеката које су опремљене камером, те олакшавају избор да ли је и којим средством потребно дјеловати. УСКОРО ИСПОРУКА И РОБОТИЗОВАНЕ ПЛАТФОРМЕ Осим тога, једна од активности је и набавка роботизоване платформе или ровера, за шта је носилац активности Пољопривредна задруга "Смарт вилиџ". Процедуре су завршене и ускоро се очекује испорука. Ријеч је о аутоматизованом роботу за рад у воћњацима, виноградима и на пољима, а циљ је да најважније операције буду обављане са што мањим укључивањем човјека. Јокић је истакао да је посебно интересантно третирање јер у садашњим условима, колико год да се заштити, човјек је изложен, док на овај начин може бити потпуно заштићен. Према његовим ријечима, једна од активности је израда прототипа домаћег аутономног система за наводњавање пољопривредних култура. "Систем је израдила група студената, чланова Задруге `Смарт вилиџ`. Носилац је студент Факултета техничких наука у Новом Саду Вук Павић и студент Електротехничког факултета у Бањалуци Јелена Матијаш", навео је Јокић. Он је рекао да је у поступку и други пројекат за Пољопривредну задругу "Агронова" из Новог Града, а ријеч је о аутоматској платформи у повртарству. "Вриједност је у људима који ће наставити радити. Планирамо да уводимо нова рјешења, као и да учимо и окупљамо људе који су спремни радити", истакао је Јокић. Он сматра да је будућност пољопривреде у новим технологијама - дроновима и роботским платформама који су данас оно што су прије 50 година били минерално ђубриво, сијачице и комбајни. "Човјек је увијек потребан, али треба оптимизовати, не треба обављати непотребне радње. Данас је пољопривреда јако интересантна, али потребно је да се укључе млади људи заинтересовани да савладају технологију", указао је Јокић.