ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ СРПСКИХ ИСТОРИЧАРА МИХАИЛО ВОЈВОДИЋ

БЕОГРАД, 23. МАРТА /СРНА/ - Један од најзначајнијих српских историчара Михаило Војводић преминуо је данас у Београду у 87. години, саопштила је Српска академија наука и уметности /САНУ/.

"Као историчар изузетних истраживачких квалитета обрадио је многе важне теме везане за општу и националну историју. Својим научним и педагошким радом оставио је неизбрисив траг у развоју наше историјске науке. Његов одлазак велики је губитак за САНУ и свеукупно српско друштво, науку и културу", наведено је у саопштењу. Михаило Војводић рођен је на Цетињу 1938. године. Дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду 1960. године. На истом факултету је магистрирао 1964, а докторску дисертацију "Скадарска криза 1913. године" одбранио је 1966, након чега је специјализирао у Француској. За асистента на Катедри за општу историју новог вијека Филозофског факултета Универзитета у Београду изабран је 1961. године, а за редовног професора 1980. године. Такође, на истом факултету обављао је дужност шефа Катедре за општу историју новог вијека, управника Одјељења за историју од 1988. до 1990. године и декана у периоду од 1998. до 2000. године. Био је и научни секретар Југословенског националног комитета за историјске науке и предсједник руководећих, односно научних вијећа на Универзитету у Београду, Историјском музеју Србије и Историјском институту Црне Горе. Поље његовог научног интересовања обухватало је општу и националну историју новог вијека, посебно развитак Источног питања, међународне односе Србије и политику великих сила на Балкану. Као и своју докторску тезу, велики број радова посветио је тематици балканских ратова. Аутор је великог броја монографија и приређивач 11 књига српске дипломатске грађе из обимне збирке докумената посвећених спољној политици Србије у периоду од 1903. до 1914. године. За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног 2015. године. У оквиру Академије обављао je дужност секретара Одељења историјских наука, био је члан Одбора за проучавање настанка Краљевине СХС, Одбора за историју 19. вијека, Одбора за историју 20. вијека, Одборa за историју српско-руских односа и Вардарског одбора. Такође, био је члан Управног одбора Фонда САНУ и предсједник Управног одбора Балканолошког института САНУ. За свој научни рад добио је бројна признања, међу којима Награду Вукове задужбине за науку, Награду "Владимир Ћоровић" и Повељу Универзитета у Источном Сарајеву.