ХАРИ ХУДИНИ - ЧОВЈЕК КОМЕ ЛАНЦИ И ЗАТВОРИ НИСУ МОГЛИ НИШТА

БИЈЕЉИНА, 5. АПРИЛА /СРНА/ - Ерих Вајс, познат као Хари Худини, један од највећих мађионичара свих времена, рођен је 6. априла 1874. године.

Геније магије, који је поријеклом мађарски Јеврејин, промијенио је име у част француског мађионичара Жана Ежена Робера Худина. Худини је најпознатији по својим триковима ослобађања из немогућих ситуација, попут затворених простора испуњених водом, док су му ноге и руке везане ланцима. Прву велику илузионистичку тачку, Худини је имао у пивници у Минесоти. Власник пивнице Мартин Бек завезао би га у ланце, а Худини би се увијек ослободио у најкраћем року. Након турнеје по великим градовима, САД су брујале о човјеку ког "никакви ланци не могу спутати". Худинија су звали и "краљем лисица", а свој звјездани статус је потврдио касније, када је први пут отишао на европску турнеју. Он је у сваком граду изазивао локалну полицију да га завеже и стави у ћелију из које би потом побјегао. Звали су га умјетником међу илузионистима, а публика је хрлила на његове спектакуларне наступе на којима се ослобађао од лисица, из луђачких кошуља, па чак и из злогласног вашингтонског затвора у ком је робијао убица америчког предсједника Џејмса Гарфилда. Управник затвора је позвао Худинија и предложио му да проба да побјегне из затвора како би на тај начин провјерио безбједност смјештаја најокорелијих злочинаца. Худини је и одатле побјегао без проблема. Почетком 20. вијека Худинија су многи покушавали да имитирају, па је смислио нову атрактивну тачку - бијег из закључаног простора напуњеног водом. У то вријеме су многи тврдили да "нико жив не може извести такве трикове", па су му приписивали натприродне моћи, а он је, пак, у жељи да демантује такве гласине, објавио књигу "Тајне лисица" у којој је објаснио своје трикове. У њој је открио да је увијек имао "скривени адут". "За откључавање брава користим снагу мишића, коњску длаку и минијатурне кључеве. Док би ме окивали у ланце максимално бих раширио рамена и благо одмакнуо руке од тијела, што би ми помагало у ослобађању", написао је Худини. Хари Худини умро је 31. октобра 1926. године, када се у САД обиљежава Ноћ вјештица. Џорџ Харден затражио је касније ексхумацију посмртних остатака славног претка да би доказао да је званична верзија смрти нетачна и да је, највјероватније, лажирана. Према званичној верзији, Худини је умро због упале стомака коју је проузроковало пуцање слијепог цријева усљед јаког ударца. Да је Худини отрован процијенила су двојица, можда и најпознатијих форензичара данашњице - Мајкл Баден, познат по томе што је водио истрагу о насилној смрти америчког предсједника Џона Кенедија и црначког борца за грађанска права Мартина Лутера Кинга, као и његов колега Џејмс Старс.