КИНЕЗИ И РУСИ ЗАУЗИМАЈУ МЈЕСЕЦ - ИЗАЗОВ ЗА АМЕРИКУ

БИЈЕЉИНА, 23. МАЈА /СРНА/ - Кинеско-руска одисеја на Мјесец и градња међународне лунарне станице уз трајно присуство посада од 2036. године, која је договорена и потписана још 2021, велики је изазов је за САД и Насу, истиче амерички часопис "Нешнел интерест".

ШТА ПЛАНИРАЈУ КИНЕЗИ И РУСИ Кина и Русија планирају да подијеле посао, при чему ће кинеска страна послати мисије "Чанг`е шест", "Чанг`е седам" и "Чанг`е осам" како би тестирала грађевинске технологије и прикупила податке о јужном полу Мјесеца. Као друга највећа економија по бруто домаћем производу, Кина ће пружити већину финансијске подршке за овај пројекат. Руси ће пружити своје знање и искуство у нуклеарној технологији /посебно за реактор/, али и широко искуство у свемирској нуклеарној енергији. И Москва намјерава да допринесе пројекту на Мјесецу кроз извиђачке и мисије снабдијевања "Луна 26" и "Луна 28". Уз остале технологије, вјерује се да Кина планира да ангажује аутономног робота који је замисао Универзитета за науку и технологију "Хуаџонг" из Вухана, а дизајниран је за изградњу лунарних структура помоћу цигала од реголита, Мјесечевог тла. Робот ће изградити базу кориштењем три де штампања и ласерске обраде реголита, а радиће аутономно. Мисија "Чанг`е осам" укључује експеримент стварања лунарних цигли. Према распореду за градњу станице на Мјесецу, који су припремили Пекинг и Москва, флота ровера и лунарних робота биће распоређена између 2030. и 2036. године како би истражила површину Земљиног сателита и подржала изградњу станице. Ровери ће спроводити посматрања, прикупљати узорке и превозити материјале, те ће припремити градилиште изравнавањем терена или доставом реголита. Лунарни роботи дизајнирани су да обезбиједе високу мобилност при ниској гравитацији Мјесеца. Ови системи ће се кретати по неравном терену и омогућити приступ тешко доступним подручјима, укључујући истраживање и процјену терена или постављање напредних сензора. Ровери и роботи помоћи ће у одређивању локације станице на јужном полу Мјесеца и развоју технологија за безбједно слијетање, преноси "Нешнел интерест". Руски нуклеарни реактор биће кључан за рад станице на Мјесецу. Пекинг и Москва заједно планирају да поставе роботске грађевинске јединице на површину Земљиног сателита /вјероватно на његов јужни пол/ које ће аутономно градити инфраструктуру. Кинеско-руско партнерство већ је привукло 17 земаља у овај програм, укључујући Египат, Пакистан, Венецуелу, Tајланд и Јужну Африку. Пекинг намјерава 2028. године да лансира свој лунарни модул "Чанг`е осам", што ће означити почетак истраживања Мјесеца. Он ће спустити прве кинеске астронауте на површину Мјесеца, што ће бити први корак Кине у покушају да се етаблира као водећа лунарна сила, привлачећи Русију и друге земље на своју страну. За разлику од Американаца, који су први стигли на Мјесец, Пекинг намјерава тамо да остане дуго. Опрема за стварање аутоматизоване базе на Мјесецу биће превезена са пет супертешких ракета, чије је лансирање планирано за период 2030-2035. године. ПОЧИЊЕ РАТ ЗА СВЕМИР "Предсједник САД Доналд Трамп не разговара са руским предсједником Владимиром Путином зато што га воли, већ зато што су се снови о наношењу стратешког пораза Русији у међувремену распршили као мјехурић од сапунице", истиче "Нешнел интерест". Tога је Tрамп потпуно свјестан, али и многи други у Вашингтону који значајно мијењају смјер америчке спољне политике, и то дугорочно. Али, појединци у Европи још се нису пробудили из сна. Надзор свемира обезбјеђује и надзор цјелокупних комуникација посредством цивилних или војних сателита, навођење савремене војне технологије и прецизно позиционирање свих тачака Земље, и то не само површине, већ и океанског дна. "Милитаризација свемира више није будућност већ реалност. Она је у току, кроз развој технолошки суперсофистицираних оружја која ће у не тако далекој будућности проузроковати револуционарне промјене онога што данас називамо савременим оружаним снагама", пише амерички часопис.