ОБИЉЕЖЕН ДАН ЧЕТВРТОГ БАТАЉОНА ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО, 24. МАЈА /СРНА/ - Дан Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, јединице која је била мобилна за све врсте задатака, а велики број њених бораца је одликован, обиљежен је данас у Источном Сарајеву.

Секретар Удружења ветерана Војне полиције Драган Пјевић рекао је да је за Репубилику Српску живот дао 21 припадник ове јединице кроз коју је прошло 409 бораца, од којих су 32 одликована највишим признањима, двојица од њих и два пута. "Наше удружење данас обиљежава Дан Четвртог батаљона Војне полиције. Ми смо се 25. маја на овом локалитету први пут постројили и званично ставили под контролу и под команду Сарајевско-романијског корпуса", напоменуо је Пјевић. Он је навео да је од 20. априла до 4. маја Војна полиција прошла праву голготу, да је животе изгубило седам младих војника и један резервиста. "Њих осам је погинуло у Сарајеву, а тај случај је у јавности познат као случај Добровољачка, и за њега још нико није процесуиран, на шта смо ми огорчени", рекао је Пјевић новинарима. Јован Лиздек, унук погинулог команданта Војне полиције Недељка Лиздека, рекао је да је веома задовољан што се сваке године окупе у великом вроју у част погинулим борцима. Координатор борачких организација Сарајевско-романијске регије Горан Шеховац рекао је да је Српско Сарајево једно од најјачих и најтежих ратишта. "Сарајевско-романијски корпус је један од најбољих корпуса у Републици Српској, уградио је велике жртве у темеље Српске и нашег Српског Сарајева", рекао је Шеховац. Навео је и да су припадници Војне полиције имали више задатака, али је главни био чување Српског Сарајева, одлазак на ратиште, а онда и рад унутар војске. Погинулим и умрлим припадницима овог батаопљан служен је парастос у Спомен-цркви Светог великомученика Димитрија на Вељинама. Четврти батаљон Војне полиције био је у саставу Сарајевско-романијског корпуса и под његовом директном командом. Јединица је 24. маја 1992. године напустила касарну "Виктор Бубањ" и измјештена је у касарну "Слободан Принцип Сељо", а дан касније извршено је прво постројавање. Уз уобичајене војнополицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од агресије. По завршетку ратних дејстава, батаљон је са цјелокупним материјално-техничким средствима измјештен на Пале. Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године. Батаљоном су командовали мајор Јово Штрбац, капетан Недељко Лиздек, капетан Зоран Терзић и мајор Вуко Чворо.