ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ СTРАДАЊА СРБА ИЗ МОСТАРА И ДОЛИНЕ НЕРЕТВЕ

МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Почело је обиљежавање 33 године од егзодуса и страдања Срба из Мостара и долине Неретве, а парастос за све жртве служи се у Старој цркви у Мостару.

Након парастоса, у 11.00 часова планиран је обилазак мјеста страдања на Буни, те паљење свијећа и бацање цвијећа у ријеку са моста гдје је 1992. године у истом дану убијено 29 војника и цивила. Програм обиљежавања биће настављен полагањем цвијећа на Споменик слободе у Невесињу у 12.00 часова, гдје је потом планиран обилазак Спомен собе, те полагање цвијећа на Спомен костурницу у Невесињу и обраћање званичника. Из локалне организације погинулих и несталих су истакли да се данас присјећају свих страдалих, као и дана када је горјела православна црква у Мостару. Јун 1992. године трајно је урезан у сјећање српског народа из долине Неретве када је у неколико дана од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба, запаљена и уништена већина имовине, а више стотина лица погинуло и нестало. На данашњи дан запаљена је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану. Приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве. Напади су почели 7. јуна на Домановићима, а 14. и 15. јуна водиле су се борбе у градској зони Мостара. Након што је 15. јуна запаљена Саборна црква, запаљени су и сви православни храмови у долини Неретве. До 18. јуна већина српског становништва Мостара протјерана је из свога града. У јуну је запаљен и порушен манастир Житомислић и Стара црква Пресвете Богородице. Након тога у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској оштећен је и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве. Од овога броја њих 24 налазили су се на подручју општине Мостар. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у регији Херцеговина смртно је страдало 1.576 лица. На подручју општине Мостар смртно је страдало 526 лица српске националности и то 380 војника и 146 цивила, а још се трага за 83 лица. Према прелиминарним резултатима истраживања на територији Мостара постојало је десет логора и мјеста заточења за Србе. Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама, те је евидентирано да су мостарски Срби затварани у најмање 28 логора. Ови подаци не обухватају мјеста заточења која су се налазила у приватним објектима, гдје су Срби затварани појединачно или у мањим групама. Најзлогласнија мучилишта била су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а, затвор "Ћеловина" у  Мостару, али и логор "Дретељ" у Чапљини, логор у Љубушком, те злогласни логор "Лора" у Сплиту. Према до сада обрађеним подацима, током рата у великим размјенама између зараћених страна евидентирано је најмање 843 заточених особа српске националности из Мостара и других мјеста у долини Неретве. Када су у питању судски процеси за злочине над Србима у Мостару, пред Судом БиХ вођена су два процеса за злочине у логору "Дретељ". У овим процесима правоснажно је осуђено шест лица. Остали поступци водили су се или се тренутно воде за злочине над Србима у долини Неретве и односе се углавном на злочине почињене на подручју општине Коњиц.