СЛУЖЕН ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА У РАТКОВИЋИМА

СРЕБРЕНИЦА, 21. ЈУНА /СРНА/ – У сребреничком селу Ратковићи данас је служен парастос и положено цвијеће поводом 33 године од страдања 24 Срба из тог села, гдје су окупљени указали на опструкцију правосудних органа у БиХ у процесуирању злочина над српским народом.

Међу убијеним Србима из Ратковића било је и шест старих и болесних жена. Њих су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале, а неке су биле и запаљене. Цвијеће су положиле делегације општине, Борачке и Општинске организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице. Парастос је служен код споменика, који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да им покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао. Малобројни преживјели Срби присјећају се да је на данашњи дан, 1992. године, око пола пет ујутро почела пуцњава, галама и лупање металним предметима са свих страна око села. Чули су се узвици "Алаху, екбер", "Хватај их живе", "Кољи редом - штеди муницију". Напале су их комшије муслимани из сусједних села, предвођени сребреничким командантом Насером Орићем. Захваљујући јутарњој магли и добром познавању терена, мањи број становника успио је да се сакрије и спаси од сигурне смрти гледајући из шипражја и разних заклона како муслимански војници убијају њихове чланове фамилије и комшије, пљачкају и пале имовину. О томе шта су видјели и чули ријетки преживјели спремни су да свједоче, јер за овај, као и за остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није кажњен. Број очевидаца се смањује јер умиру и питање је да ли ће неко од преживјелих дочекати да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају неког починиоца злочина у Ратковићима. Маринко Богићевић био је у селу када је почео муслимански напад. Он је испричао да су испаљена три или четири метка рано ујутру изнад засеока Дучићи, а онда је услиједила галама, викање, лупање неким лименим предметима и пуцњава са свих страна. Према његовим ријечима, истовремено су нападнути засеоци Дучићи, Дворишта, Полимци и други дијелови Ратковића. "Малобројни мушкарци пружали су отпор, али је село нападнуто са свих страна и убрзо су куће почеле да горе и чули су се крици. Убијали су и палили све да ништа не остане и да униште трагове српског постојања на овом простору. Убили су шест жена. Скоро сви убијени били су цивили", испричао је Богићевић. Међу 24 убијена Србина у Ратковићима, био је и Милован /72/, отац Петка Павловића који је тада био у полицији у Братунцу. Тог јутра убијени су му и ујак и неколико рођака. Мјештанин Милан Станојевић рекао је да је од предратних стотињак српских кућа у мјесној заједници Ратковићи и око 300 становника обновљено само 20 уз помоћ Владе Републике Српске и властитим средствима власника. У селу стално живи само један човјек, а неколико особа дође у току љетне сезоне. Милану је на данашњи дан погинуо брат Никола, а рањена снаха Раденка која је за три дана успјела да се кроз шуму извуче до Факовића у братуначкој општини и преживи масакр. Да је ту постојалo велико село свједочи још понека зидина са димањацима, који још пркосе времену, из којих је израсло дрвеће или које нису потпуно зарасле у шибље и шикару, дјелимично обновљено сеоско гробље, као и споменик изнад села подигнут страдалим мјештанима. Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда. Представници Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице указују на опструкцију Тужилаштва и Суда БиХ када је ријеч о предметима злочина над Србима. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да су прошле 33 године, а још нико није одговарао за монструозни злочн над српским цивилима у Ратковићима. "Ни међународни, ни Суд БиХ није казнио злочинце који су побили и попалили цивиле у овом селу. Нема мира, суживота и повјерења, ни перспективе у БиХ док злочинци не буду кажњени", поручио је Којић. Он је истакао да је у току рата из Ратковића у свијет послата фотографија мајке Добрине Продановић са лобањом сина Живана, убијеног на данашњи дан 1992. године, у овом селу. "Уз ту фотографију у свијет је отишло лажно образложење да је ријеч о муслиманки са одсјеченом синовом главом како су навели западни представници који су тада боравили на овим просторима", појаснио је Којић. За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио, образлажући такву одлуку недостатком поузданих доказа да су починили злочин. Тужилаштво БиХ ни за један злочин над Србима средњег Подриња није прикупило доказе и нико у правосуђу БиХ не поставља питање како је могуће да за толико масовних злочина и убистава више од 1.500 српских цивила у овој регији нису прикупљени докази и шта 30 година раде тужиоци који воде те предмете. Опструкција истраге злочина почињених над Србима је очигледна, а циљ је да у историји не буде записано да су злочинци пресуђени чиме би злочини били прикривени као да нису ни почињени. Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени. Јаке муслиманске снаге су, у рану зору, 21. јуна, 1992. године, са више страна упале у удаљено сребреничко село Ратковиће убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли. У овом селу, које је било насељено малобројним старачким домаћинствима, муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама. Овдје, срећом, није убијено ни једно дијете јер их није било у селу.