ПРИПАДНИК ХВО-а ТУКАО СРБЕ ДОК НЕ ИЗГУБЕ СВИЈЕТ И ДОБИО ТРИ И ПО ГОДИНЕ ЗАТВОРА

ДОБОЈ, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Окружни суд у Добоју првостепено је осудио на три и по године затвора бившег припадника ХВО-а Дејана Тошића /53/ из Жупање за ратни злочин над српским цивилима које је тукао док не изгубе свијест у дервентским логорима, згради бившег Дома ЈНА и војном складишту Рабић.

Судија Снежана Бањац Лопандић рекла је да на ову пресуду постоји могућност жалбе Врховном суду Републике Српске. Образлажући пресуду, Лопандићева је навела да се за ову врсту кривичног дјела одређује минимална казна у трајању од пет година, али да је као олакшавајућа околност узето то што је Тошић признао кривицу и покајао се. Тошићу је продужена мјера притвора до правоснажности одлуке, ослобођен је плаћања судских трошкова, а оштећена лица су упућена на приватну парницу. Окружно јавно тужилаштво у Добоју теретило је Дејана Тошића, бившег припадника 103. бригаде ХВО-а Дервента, да је од априла до краја јуна 1992. године нечовјечно поступао, тукао и примјењивао мјере застрашивања над затвореним српским цивилима. Према оптужници, Тошић је од 26. до 28. априла сам и са другим за сада непознатим припадницима ХВО-а у логору у згради бившег Дома ЈНА тукао лице Ж. С. ногама, рукама и импровизованим бичем по цијелом тијелу. Он је лице Г. Т. више пута ударио ногом у груди, тукао је и М. Л. ногама и рукама по цијелом тијелу, а С. П. рукама, ногама и кундаком од пушке. Кундаком пушке тукао је по врату и лице О. Ш, као и ногама и рукама, а грлом од разбијене флаше ударио је у нос Д. К, те га тукао рукама, ногама и палицом. Оптужени је песницом ударио Н. Б. у лијеву сљепоочницу, од чега је пао у несвијест, више пута је имровизованим бичем тукао по леђима М. Н, а стакленом флашом ударио је у потиљак М. Д, те га тукао ногама по леђима, стомаку и другим дијеловима тијела. Тошић је више пута ударио оштећеног Л. П. у главу и у гениталије, након чега му је ставио у уста конопац везан на чворове, присиљавајући га да загризе конопац и да на кољенима хода четвороношке по просторији, док је оптужени ишао испред њега, држећи конопац. За то вријеме су други, за сада непознати припадници ХВО-а, јахали Л. П. и чизмама га ударали у предјелу бубрега, а палицама и шакама по глави. Док је оштећени био у том положају Тошић га је ударио ногом у лице, усљед чега је Л. П. пао на под обливен крвљу која му је излазила из уста и носа. Оптужени је од 26. априла до краја маја 1992. године, заједно са другим припадницима ХВО-а у логору у згради бившег Дома ЈНА, у више наврата одводио П. Н. у једну посебну просторију и тукао по цијелом тијелу ногама, рукама, полицијском палицом и импровизованим бичем на којем су се налазиле металне куглице. Тошић је при томе примјењивао мјере застрашивања тако што је жртву тукао и уз пријетњу оружјем присиљавао да стави руку у машину са жељезним зупцима, пријетећи да ће остати без прстију. Оптужени је М. Б. прислонио нож на главу и присилио га да голим рукама очисти тоалет, а у ноћи између 5. и 6. маја, заједно са још једним припадником ХВО-а изводио га у ходник и пендреком тукао по глави, стомаку, грудима и леђима, усљед чега је жртва изгубила свијест. Он је од маја до краја јуна у логору у војном складишту Рабић у више наврата тукао и Д. Т. Окружни суд у Добоју је 14. априла донио рјешење о одређивању притвора Тошићу, јер је оптужени био недоступан суду, односно налазио се у бјекству, а тек је хапшењем по потјерници постао доступан.