ДУЧИЋ ЈЕ НАЈБОЉЕ ОПИСАО ФАШИСТИЧКИ ДУХ НДХ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 11. АВГУСТА /СРНА/ - Социолог из Источног Сарајева Владимир Васић сматра да нико боље од великог српског пјесника Јована Дучића није описао фашистички дух НДХ, те истиче да је у пољу смрти усташке државе бразда мржње дубоко заорана, од чијих крвавих скута никако да се одвоје ововремени поједини припадници хрватског народа.

"Чини ми се да нико директније и истинитије није описао фашистички дух једног дијела народа од Јована Дучића. Њихова `храброст` се огледа у томе у којој мјери могу помјерати чак и сопствене границе мржње", рекао је Васић Срни. Он је истакао да је у пољу смрти усташке НДХ бразда мржње, очито дубоко заорана и добро натопљена крвљу мученика Јастребарских, Јадовничких, Јасеновачких и ко зна гдје све не, од чијих крвавих скута никако да се одвоје крвљу мученика задојени ововремени поједини припадници хрватског народа. Васић наводи да жалости, али и не изненађује дрско марширање усташким заставама широм Хрватске јер "храброст" очито не познаје границе разумног, а "на иконостасу мржње и данас служи крваво кандило пред сликом поглавника". Он каже да је, савремена "мултикултурална и либерална Европа" која безочно лаже да се обрачунала са екстремно десничарским идеологијама и да штити интересе људских права, заправо показала своју старачку немоћ, те указује да ово није шамар само Србима, који су деценијама на мети усташоидних идеологија, већ је радикално "домовинско" оргијање заправо шамар савременој држави Хрватској која очито нема развијене механизме да се ослободи окова прошлости. "Шовинизам је, заправо, болест. Рак који метастазира на здравом ткиву патриотизма. А, нажалост, видимо да су метастазе огромне и да из дана у дан изједају ткиво", рекао је Васић, коментаришући усташко дивљање навијача "Торциде", који су на сплитском Пољуду запалили српске заставе уз повике "За дом спремни!". Ако би Срби вратили истом мјером, а на овим просторима су "бумеранг" мајстори, истиче он, сврстали би се у исти ред, само у другом облику, али ће заједничка бити мржња. "Мржња је мржња, ма како је називали. Радикалне идеологије у овом дијелу Европе, не само у Хрватској, су у фази хибернације. Можда је чак хибернација претешка ријеч. Сан. Војнички лагани сан. Пријеко нам је потребна духовна катарза", сматра Васић. Он мисли да је потребно легализовати идеолошку еутаназију и без оклијевања убризгати смртну инјекцију у болесну неман која деценијама живи међу нама. "Ако те саблажњава око твоје, каже `Свето писмо`, извади га и баци јер ти је боље и без једног ока часно живјети него ли са два нечасно. Шта нас спречава да примјенимо еутаназију? Не, није мржња. Већ страх. Страх од истине која ће разобличити лаж. Лажну идеологију. Лажне светитеље. Лажну државу", наводи Васић. Он додаје да се не смије нипошто генерализовати и под лажни омофор Алојзија Степинца гурати сви Хрвате, јер није сав народ такав. "Али, ми овдје на Балкану најусрдније генерализујемо и у исти кош гурамо једни друге. Сви су све, а да тога и нису свјесни. Не нису сви све оно што је најгоре у једном народу. Има и горих, који данас у ово вријеме дувају у адске трубе фашизма и буде духове прошлости из сна који не наликује дубокој хибернацији, лаком војничком сну на караули", сматра Васић. Према његовим ријечима, ако нисмо научили од Дучића онда бар треба да научимо од Вукашина Мандрапе, Светог Вукашина Јасеновачког, који је усташи на клању рекао једноставну реченицу "Ради свој посао, дете". Он појашњава да су Србима силом идеологије забранили сјећање на Вукашина, а омрзли им Дучића. "Кад се вратимо Дучићу, Андрићу, Његошу, светим Василију, Вукашину, Петру и Сави, заћутаће свако онај ко дигне глас против нас јер истина увијек пронађе пут до свјетлости, иако је људи смјесте у најкрајњу таму! И нека свако ради свој посао. На крају ће свако од нас дати одговор. Њему. Тамо ће бити крајњи мрак. Смрт. А на другој страни свјетлост. Васкрс", рекао је Васић.