УБИЈЕНИ СУ СВИ СРБИ КОЈИ СУ У "ОЛУЈИ" ОСТАЛИ НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА

БЕОГРАД, 27. АВГУСТА /СРНА/ - Сви Срби који су због старости, немоћи или вјерујући у обећање Фрање Туђмана да им се ништа неће догодити остали на својим огњиштима у "Олуји" и непосредно након ње су на најсвирепији начин убијени што је чињеница коју многи не знају или превиђају, рекао је за Срну Директор Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Он је изјавио да је најмање људи у "Олуји" погинуло у директним борбама и да се зна за погинуле у гранатирању избјегличких колона на Приједорској и Петровачкој цести, а да је судбина оних који су остали и убијени у својим селима и на кућном прагу потврда геноцидне намјере. "Оно што је остало то је убијено. Имамо бројку 1.903 страдалих у `Олуји` гдје је 66 одсто цивилних жртава, а од тога 76 одсто старијих од 60 година. То су они који су остали и они који су повјеровали", рекао је он. Штрбац је рекао да је "Веритас" годинама посвећено истраживао и документовао све злочине и је оно што је евидентно да је хрватска војска у акцији "Олуја" и "постолуји" иза себе оставила "спржену земљу". "Прије неки дан смо обиљежили сјећање на Груборе, гдје је на свиреп начин убијено шесторо старчади. На данашњи дан прије 30 година у Гошићу у ком током рата никада није било никаквих ратних дејстава убијено је девет цивила. У Вариводама је 28. септембра у `чишћењу терена` убијено њих девет", рекао је он. Штрбац, који је Срни дао на увид извјештај, који је презентовао пред Међународним судом правде је рекао да су у Хагу, када је српски тим доказивао да је у Хрватској почињен геноцид над Србима рекли да није велики број убијених ни у Груборима ни у другим селима. "Али је суштина у томе да су побијени сви који су остали тамо. Дакле, да их је било хиљаду у Груборима, било би их хиљаду убијено", категоричан је Штрбац. Према његовим ријечима неки од убијених су повјеровали у Туђманову лаж да их нико неће дирати, неко није могао кренути због физичких и психичких особина или је мислио да нема гдје. "Ови који нису хтјели кренути говорили су: `Ама неће мене! Нисам ништа крив! Ја старац, нисам ратовао.. Неки су остали да чувају овце, неки да чувају кућу, други су заиста повјеровали јер се могао чути тај говор Туђманов. На сваких пет минута је понављано да се онима који нису окрвавили руке гарантује лична и имовинска сигурност и да им се ништа неће десити, међутим десило се итекако", рекао је Штрбац. Он је нагласио да су протеклих неколико недјеља најтиражнији хрватски медији пренијели његову изјаву да су Срби Хрватску у "Олуји" напустили самоиницијативно, нагласивши да су га интерпретирали како њима одговара. "Кажу, сами су отишли! Ето и Саво је коначно признао! Позвао их је Милошевић и Генералштаб Војске Републике Српске. Оно што сам ја мислио под `самоиницијативно` је да на хиљаде Крајишника увидјевши да пуца прва линија, а поучено искуством ранијих ратова и претходних акција, нису хтјели чекати да им дођу у куће, почну убијати дјецу, силовати родитеље, жене, палити... Избјегли су злу судбину. Они који су остали су убијени", закључио је Штрбац. Једно од мјеста масовних ликвидација Срба у Хрватској са "Веритасовог" списка је Доњи Скрад код Бориловића гдје су припадници хрватске војске 5. августа заклали пет цивила, међу којим четири жене. Покољ је успјела избјећи Даница Дмитровић, али су убице дошле и други дан, силовали је и бацили у бунар гдје се утопила. У селима Комић и Пољице код Коренице 12. августа хрватски војници су убили шест цивила, међу којим пет жена, а неке од жртава запалили заједно са кућама. У Глогову код Грачаца 7. августа су убијена четири цивила, а у Уздољу код Книна њих седам. Било је предвиђено да буду одведени у камп УН-а у Книн, али је војник, који је остао да их чува испалио рафал у њих док су сједили. У Дољанима код Оточца је у данима између 5. и 9. августа убијено 12 људи, од тога седам жена и већина их је запаљена са кућама. У селима Зрмања /засеок Гyдyра/, Надврело и Паланка код Грачаца у току авгyста 1995. побијено је најмање 12 лица. Припадници XВ-а су 6. авгyста 1995. yшли у y село Голyбић код Книна и y "чишћењy" побили најмање 15 мјештана, yглавном y њиховим кyћама или двориштима. Хрватски војници су 5. августа 1995. заyставили у селу Радљевац, пред кyћом Ђyре Добријевића, трактор са седам мјештана села Голyбић, сви цивили, међy којима су биле три жене који су кренyли у егзодyс и све их побили ватреним орyжјем, а дан касније у акцији "чишћења" Радљевца убили три цивила. У Мокром Пољу код Книна је 6. августа убијено најмање шесторо цивила, а 7. августа су хрватски војници yшли y кyћy Обрада Поповића y Мокром Поаy и yбили његовy женy Станy и ментално заосталог сина Мирка, а Обрада пропyцали кроз главy, али је ипак преживио. Припадници УНППОФОП-а су 1. септембра 1995. пронашли y Мокром Поаy y аyтомобилy марке „Фићо” yбијенy старицy Савy Бабић yпyцанy y главy. XВ је 6. и 7 авгyста 1995. напала и yшла y цело Лyшчани код Петриње и том приликом yбила најмање 11 лица, од којих 10 цивила, који сy остали y својим кyћама док је 7.и августа у селу Шаш код Сиска убијено најмање шест цивила. У Кијанима код Грачаца 4. августа је убијено 14 цивила, а село је порушено и попаљено. У згради Основне школе у Двору на Уни 8. августа је масакрирано 9 цивила који су претходно овдје пребачени из Психијатријске болнице и Дома за старија и немоћна лица у Петрињи. Злочин је почињен у присуству данске јединице УНКРО-а, која није реаговала јер су, према мандатy имали овлашћење да орyжје yпотребаавајy једино y слyчајy да су они директно нападнyти и yгрожени. У избјегличкој колони на цести измеђy Глине и Двора - моста на Уни на различите начине , највише од ХВ-а, а дјелимично и заједничким дјеловањем XБ и припадника Петок корпуса АБИX, yбијено је најмање 189 људи , највише са Кордyна и Плашког у Лици, од којих је више од двије трећине цивила.