ОДАЛОВИЋ: НЕ ПОСТОЈИ ИНТЕРЕС ДА СЕ ИКО БАВИ СРПСКИМ ЖРТВАМА

БЕОГРАД, 29. АВГУСТА /СРНА/ - Од укупно 9.629 лица која се још воде као нестала у ратовима на простору бивше Југославије најмање 3.922 су Срби, што говори о томе да не постоји интерес да се ико бави српским жртвама на територији на којој имају надлежност, изјавио је данас предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић.

"Љут сам на међународне организације, Брисел, Берлински процес, који су узели мандат са обећањем да ћемо заједно радити и правити на годину дана или краће, анализе, и опет ту ударамо у зид. Откад је дијалог /Београд-Приштина уз посредовање ЕУ/ измештен у Брисел, он је о питању несталих тамо и замрзнут", рекао је Одаловић на конференцији за новинаре у Београду поводом 30. августа, Међународног дана несталих лица. Одаловић је истакао да међународне организације нису спремне да помогну да се поново покрене процес трагања за несталима и навео да послије 2000. године Загреб и Приштина нису хтјели да сарађују у складу са правилима и потписаним споразумима. Он је навео да је српска страна суочена са блокадама у региону и прецизирао да Хрватска у посљедњих шест до седам година није звала српску Комисију за нестале ни на једну локацију, а притом већ деценијама постоје позната гробна мјеста која нико у Хрватској неће да ексхумира. Одаловић је рекао да од 9.629 несталих у региону има 2.322 Срба у евиденцији Србије плус више од 1.600 особа српске националности који су у евиденцији Републике Српске. Он је истакао да се у региону у мртвачницама налази близу 3.000 тијела, од којих у Хрватској више од 900, међу којима је најмање 400 Срба, с обзиром да су представници Комисије Владе Србије присуствовали ексхумацијама када су та тијела пронађена, али до данас нису идентификована. Одаловић је поручио да Србија неће одустати упркос опструкцијама и нагласио да је Комисија Владе Србије за нестале поступила по свим захтјевима из региона и у томе је у Србији нико није спутавао нити ускратио информацију коју је било потребно доставити Приштини или Загребу. Одаловић је изразио увјерење да ће током овог мандата Владе Србије бити усвојен закон о несталима. Он је навео да је о томе разговарао са ресорним министром, као и министром финансија, и најавио да ће бити формирана интерресорна група која ће анализирати текст приједлога закона како би могао да прође потребну процедуру прије него што буде усвојен у Скупштини Србије. Представници Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије су на конференцији за новинаре под називом "Нестали нас гледају" изразили огорчење што се питање несталих и права њихових породица и даље политизује и маргинализује, иако је ријеч о једној од најтрагичнијих посљедица ратова на простору бивше Југославије. Замјеник предсједника Координације Душко Челић истакао је да је Србија и данас једина у региону од земаља погођених ратовима деведесетих, која није донијела закон о несталим лицима. Он је указао да породице жртава 36 година од престанка ратова на простору бивше Југославије и даље чекају на достојно обиљежје у Србији, као и да у књигама за основне и средње школе и даље нема примјерених тексова о догађајима и страдањима српских жртава. Челић је критиковао као непримјерен однос "доброг дела медија о најтежем питању наслеђа ратова на простору бивше Југославије". Он је указао да породице и даље нису оствариле право на истину, правду и сатисфакцију, иако су та права морално и цивилизацијско питање. Челић је истакао да власти у региону не раде на проналажењу жртава и не приводе правди починиоце ратних злочина, а да у Хрватској, Федерацији БиХ и на Косову и Метохији жртве и злочине сагледавају искључиво у политичком, а не хуманитарном смислу. Конференцији за новинаре је због обавеза била спријечена да присуствује министар за рад, запошљавање, борачка и социјана питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски. Након конференције за медије, делегација Координације и породице несталих, убијених и погинулих лица положиле су вијенац и цвијеће на споменик свим жртвама ратова 1990-их година на простору бивше Југославије у Tашмајданском парку.