РАДОВИЋ: У СТРАДАЛНОМ СЕЛУ БРИЖИНА НИЧЕ ПРВА СПОМЕН-КАПЕЛА ПОСВЕЋЕНА УБИЈЕНОЈ СРПСКОЈ ДЈЕЦИ

БЕОГРАД, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У селу Брижина код Бугојна, гдје су усташе 20. априла 1942. године у штали домаћина Недељка Пилиповића запалиле 86 српских цивила, међу којим којима 46 дјеце, гради се прва спомен-капела на простору бивше Југославије посвећена страдалој српској дјеци у Другом свјетском рату.

На унутрашњим зидовима капеле димензија осам пута четири метра, која се налази у оквиру православног гробља сада опустјелог српског села, биће умјесто фресака исписана имена више од 500 српске дјеце млађе од 16 година убијене на простору Купреса, Бугојна и Доњег Вакуфа. Иницијативу за изградњу спомен-капеле покренули су парох бугојански Славиша Ђурић и Фондација "Заборављени коријени", а наишла је на изузетан одзив код Срба рођених на овом подручју, као и расељених у свијету. Оснивач Фондације "Заборављени коријени" Драган Радовић рекао је Срни да је озидана капела, а да је у току постављање рогова и крова. "Најважније је да има много приложника и људи су од срца прихватили то да се направи ова капела. Колико ја знам, то је прва капела посвећена страдалој српској дјеци. Имају капеле посвећене страдању Срба на неком простору, али овдје је баш акцент стављен на страдалу дјецу", навео је Радовић. Он је навео да је значајан дио прилога за капелу од око 4.000 КМ остварен продајом Зборника докумената "Занесовићи" који је издала Фондација, а у коме су комплетни подаци страдале дјеце са тог подручја повезани са архивским документима. "Наведено је име и пол дјетета, име оца, села у ком је рођено, датум и година рођења, датум и мјесто страдања. Велики је број дјеце до једне године, чак и новорођенчади од два, пет дана који су у документима често евидентирани као некрштена дјеца", рекао је Радовић. Он је указао да су убиством најмлађих заувијек затрте многе српске породице на купрешкој висоравни и Скопљанској долини, а да је ова капела начин да се оне отму од заборава. "До Брижине води лош макадамски пут. Тамо Срба више нема. На мјесту штале гдје су спаљени Срби у априлу 1942. године је дигнут споменик. Убијени никада нису ексхумирани, само су њихови остаци затрпани. А у близини је наше гробље гдје градимо капелу", рекао је Радовић. Он је нагласио да Срби тог подручја желе да за ову причу чује свијет, а да је отац Славиша Ђурић велики борац. У прилог томе он је навео да је парох бугојански успио да учини немогуће – да у храму у том граду постави споменик борцима Војске Републике Српске /ВРС/ са простора бугојанске парохије. "Он је пронашао начин да подигне споменик унутар храма, дакле са сјеверне стране налази се споменик борцима, а на супротној страни подигнут је споменик цивилним жртвама рата у храму Пресвете Богородице у Чипуљићу", рекао је Радовић.