У БЕЧКИМ ШКОЛАМА ВИШЕ МУСЛИМАНА НЕГО ХРИШЋАНА

БЕЧ, 8. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Дјеца исламске вјере чине највећу вјерску групу у бечким основним и средњим школама, подаци су Градске управе за прошлу школску годину.

У школама које похађа око 112.600 дјеце, од основних и средњих до полутехничких и школа за дјецу с посебним потребама, 41,2 одсто ученика изјашњава се као муслимани. То је пораст у односу на годину прије када их је било 39,4 посто, подаци су Канцеларије бечког градског шефа за образовање Бетине Емерлинг /либерална странка Неос/. Хришћани сада заједно чине 34,5 одсто ученика, од којих је 17,5 посто римокатолика и 14,5 процената православаца. Никакву вјерску припадност нема око 23 одсто дјеце, а мањинске групе укључују будисте /0,2 одсто/, Јевреје /0,1 одсто/ и остале вјере /0,9 одсто/. Емерлинг је упозорила на резултате истраживања који показују да су млади муслимани у Бечу у просјеку религиознији, те склонији изражавању дискриминаторских ставова. Она је навела да су међу младим муслиманима чешћи антисемитизам, непријатељство према ЛГБT особама и отпор према родној равноправности. "У Бечу нико не би требало да темељити свој начин живота на фундаменталистичком тумачењу вјерских текстова које је непријатељско према женама, мањинама, држави или демократији", рекла је Емерлинг за аустријску агенцију АПА. Као одговор на те изазове, Емерлинг предлаже увођење новог обавезног школског предмета "Живот у демократији", чије би предавање почело већ у основној школи, преноси "Дер Стандард". Расправа о новом предмету одражава ширу напетост у Аустрији и другим европским земљама – како помирити вјерске слободе с припремом младих за живот у разноликим и све више мултикултураним демократским друштвима. Аустрија већ дуго има модел вјеронаука који се одвија по религијама, али расте број политичара који траже предмете у којима би сва дјеца заједно учила о демократији и друштвеним вриједностима.