НИКШИЋ ЗАБОРАВЉА ДА ЈЕ ЊЕГОВУ ВЛАДУ ИЗАБРАО ШМИТ

И док бошњачки политичари упорно и све отвореније нападају Републику Српску и њене уставне институције, посебно предсједника Српске, Народну скупштину и Владу, дотле неки српски опозиционари све више прислушкују звуке политичко-сарајевске хорске пјесме "Устав – то сам ја, Кристијан Шмит"

Пише: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Премијер Федерације БиХ /ФБиХ/ Нермин Никшић "славодобитно" се придружио "рушењу" нове Владе Републике Српске, "заборављајући" да је његов кабинет изабран вољом Кристијана Шмита. Никшићева Влада формирана је Шмитовом одлуком, без обзира што су недостајали потписи сагласности предсједника ФБиХ Лидије Брадаре и једног од потпредсједника тог ентитета. На позив Нијемца који се понаша по начелу "Устав – то сам ја" Парламент ФБиХ потврдио је "Шмит-Никшићеву Владу". Чудно је да се Никшић није запитао колико је легитимна Влада на чијем је челу, већ је одмах реаговао на формирање нове Владе Републике Српске, изјављујући да "нема сарадње". Новоименовани премијер Републике Српске Саво Минић реаговао је на Никшићев став, истакавши да је сарадња влада Српске и ФБиХ услов опстанка БиХ. "Жао ми је што је Никшић политикантство ставио испред сарадње и функционисања система. Ако је тако одлучио, нека сачека одлуку надлежних институција. Он добро зна да без сарадње ентитета нема ни БиХ", поручио је Минић. Бошњачки политичари, без обзира са ког нивоа долазили, охрабрени самозваним Шмитом, одважили су се да се све више мијешају у унутрашња питања Републике Српске, предлажући чак кога ће ко да кандидује за предсједника Републике Српске, иако Српска има свог легално и легитимно изабраног предсједника Милорада Додика. То што странац-самозванац нема ни овлашћења нити права да мијења Устав и креира законе, уставним и неуставним органима БиХ не смета да строго раде по његовој жељи, чиме директно негирају уставе БиХ и Републике Српске и хорски пјевају "Устав – то сам ја, Кристијан Шмит". Том хору се недавно придружио и Жељко Комшић, кога су Бошњаци изабрали за хрватског члана Предсједништва БиХ, приједлогом да би било "најреалније да СНСД за предсједника Републике Српске кандидује Драшка Станивуковића"!? Комшић се усудио да СНСД-у предлаже шта треба да ради, а не смије ни под пратњом полиције којом руководи Рамо Исак нити под стражом дијела Оружаних снага БиХ којим командује Зукан Хелез, отићи у било које хрватско мјесто у некадашњој Херцег-Босни, јер је тамо проглашен непожељним. Тиме је Комшић поново показао да је у политичком смислу минорна особа коју Бошњаци бирају у инат Хрватима и политичар којег нико ништа не пита нити га ко примјећује на политичкој сцени даље од федералног Сарајева. И док бошњачки политичари упорно и све отвореније нападају Републику Српску и њене уставне институције, посебно предсједника Српске, Народну скупштину и Владу, дотле неки српски опозиционари све више прислушкују звуке политичко-сарајевске хорске пјесме "Устав – то сам ја, Кристијан Шмит". За сада остаје нада да и они неће пропјевати ову хорску пјесму нити тајно учествовати у оркестру којим, углавном, диригује Шмит. Шмит и његов правни хаос који је посијао у БиХ на крају ће отићи са ових простора, као што су отишли и његови поражени преци, али ће, као што то увијек бива, иза њега остати шмитоманија и шмитићи који ће жалити за његовим одласком и чекати повољан тренутак да раде против своје земље.