ЊЕМАЧКА ИЗНОСИ НЕИСТИНУ, ШМИТОВОМ ИЗБОРУ УСПРОТИВИЛА СЕ РУСИЈА, ОН ЈЕ САМОЗВАНАЦ

САРАЈЕВО, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Амбасада Њемачке износи неистину тврдећи да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира /ПИК/ изабрао Кристијана Шмита за високог представника јер избора није било будући да се Русија томе успротивила, истакли су из руске Амбасаде у БиХ.

"Кристијан Шмит је самозванац, који нема легитимитет. Предлагали смо Кристијану Шмиту начине исправљања ситуације, али је он, ваљда због властите неодлучности, или с обзиром на притисак `партнера` – изабрао начин деструкције Дејтона, што је довело до највеће кризе у БиХ. Управо као што смо ми упозоравали", нагласили су из Амбасаде Русије. Како су навели, сви претходни високи представници бирали су се консензусом свих чланова Управног одбора ПИК-а, а овај пут кандидатура неконсензусног Кристијана Шмита је прогурана упркос пракси рада у овом тијелу. "Шмит није високи представник јер он једини у читавој постдејтонској историји није добио одобрење Савјета безбједности УН, што јесте неизоставан услов за легитимитет високог представника. Tо одобрење се давало свим претходним високим представницима у облику резолуције Савјета безбједности УН", напоменули су из руске Амбадасаде. Истакли су да је одобрење Савјета безбједости УН добио и још један кандидат Њемачке – Кристијан Шварц Шилинг, само у облику размјене писама између Генералног секретара УН и предсједника Савјета безбједности УН. Што се тиче, како кажу, лицемјерних позивања на резолуцију Савјета безбједности УН 1031, Анекс 10 мировног споразума и друге резолуције, они одређују начин рада легалног високог представника, што Кристијан Шмит није. "Разумијемо да је за партнере тешко признати да су у суштини извршили државни удар у БиХ", наведено је у коментару руске амбасаде на саопштење њемачке Амбасаде да је Шмит именован у складу са установљеним правилима који се тичу високих представника. Како су навели, "Шмита је номиновала Нјемачка, а изабрао Управни одбор ПИК-а у потпуности у складу с међународним правом и релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН, почевши од Резолуције 1031 /1995/".