У БАНСТОЛУ ОБИЉЕЖЕН ДАН СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА У 13 ЗАПАДНОКРАЈИШКИХ ОПШТИНА 1995. ГОДИНЕ

БЕОГРАД, 13. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У насељу Банстол на Фрушкој гори данас је обиљежен Дан сјећања на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина у љето и јесен 1995. године, када је са вјековних огњишта протјерано најмање 120.000 људи, а убијено и нестало 2.014 српских бораца и цивила.

Ово страдање Срба обиљежено је у Храму Благе Марије поменом страдалима, полагањем вијенаца и цвијећа код споменика "Крајишка суза" у порти цркве, као и пригодним говорима и програмом. Обиљежавање Дана сјећања организовао је Савез крајишких удружења из Новог Сада, у присуству представника Србије и Републике Српске, крајишких удружења, Српске православне цркве, а уз подршку Представништва Републике Српске у Србији. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић поручио је да су Срби са било које стране Дрине јединствен народ и да цијели српски народ мора да устане када је нападнут дио тог народа било гдје. Вукелић је указао да се у посљедње вријеме дешава нови удар на Републику Српску, са намјером да се српски народ у њој поново понизи, развласти, да нема право на свој глас, али да ће се Србија и Српска, захваљујући пријатељима у свијету и геополитичким промјенама сигурно томе одупријети. "Српски народ мора да опстане и живи у Републици Српској. Прошли 20. век је био век када су Срби умирали и борили се за слободу и српство, а 21. век треба да вуде век када ће Срби живети, рађати се и стварати слободу и у Србији и Републици Српској", рекао је Вукелић новинарима. Сарадник за културу у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић истакао је да ово велико страдање представља једну од највећих рана српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату за Републику Српску и да те жртве подсјећају колико је велика цијена стварања Републике Српске. "То нису само историјске чињенице – то су приче наших породица, које свједоче да је слобода освојена крвљу. Наша је света обавеза да чувамо ту слободу, да никога не заборавимо и да, кроз културу сјећања и споменике попут `Крајишке сузе`, градимо мостове ка будућности, за нас и за наше потомке", рекао је Максимовић. Максимовић је указао и на вјечну братску везу са Србијом, гдје су Република Српска и Србија увијек биле једна другој од помоћи када је било најтеже, те навео да је то најјачи темељ за слобду, мир и простепритет. Предсједник Савеза крајишких удружења из Новог Сада Ранка Срдић Милић подсјетила је на српска страдања у западнокрајишким општинама, те истакла да је главни мото оваквих обиљежавања саборност и сјећање на српске жртве. Она је подсјетила да је на подручју тих општина био 31 логор за Србе и 20 масовних гробница, а само у Мркоњић Граду масовна гробница са 181 жртвом. "Знамо ко су налогодавци и злочинци, али нико није процесуиран и одговарао", рекла је Милићева, напомињући да су ти крајеви етнички очишћени од Срба, а демографска слика промијењена. Секретар за регионални развој Владе Војводине Александар Софић истакао је да је српски народ у Крајини вијековима био прогањан, али никада поражен, те додао да је Србија данас економски јака држава, која може да заштити и гарантује виталне интересе и легитмна права српског народа. Он је навео да ће Влада Војводине дати допринос како би Срби ван Србије били слободни, чували своју традицију, индентитет, културну баштину, његујући сјећања на српске жртве. У љето и јесен 1995. године са подручја 13 општина западне Крајине – Гламоч, Грахово, Дрвар, Петровац, Рипач /Бихаћ/, Купрес, Јајце, Кључ, Сански Мост, Крупа на Врбасу, Србобран /Доњи Вакуф/, Шипово и Мркоњић Град, са вјековних огњишта прогнано је више од 120.000 Срба, а убијено и нестало 2.014 српских војника и цивила. У комбинованим акцијама Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ за неколико мјесеци, уз звјерства која су тада почињена, трајно је промијењена демографска слика општина у којима су вијековима живјели Срби. Дан сјећања – помен на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина 1995. године одржава се уз подршку Фонда за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама, Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и Представништва Републике Српске у Србији. За обиљежавање је установљен 13. септембар, дан када Српска православна црква молитвено прославља новомученике Јасеновачке како би се заједно присјетили и ових мученика.