ОДАТА ПОЧАСТ, АЛИ ЈОШ НЕМА ПРАВДЕ ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ ПОДРАВАЊА

СРЕБРЕНИЦА, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Цркви Свете великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 Срба - мјештана овог села погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.

Парастос је служио протојереј ставрофор Душан Спасојевић из Братунца. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих обиљежили су 33 године од погибије 32-оје Срба из овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Представници Удружења ветерана, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице положили су цвијеће код спомен-плоче погинулима, која је постављена на зид храма. Представник Удрежења ветерана Сребренице Милош Миловановић рекао је да је прије 33 године у Подравању почињен масовни злочин над Србима и да ни Хашки трибунал нити правосуђе БиХ никога нису процесуирали што показује једностраност рада тих судова и указује на неправду која се чини српском народу. Он је навео да су Срби таоци Тужилаштва и Суда БиХ и да нема слободе српском народу у БиХ као ни суживота и помирења док и починиоци злочина над Србима не буду осуђени за недјела, убиства, клања и мучења српских цивила. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић истакао је да је срамота правосуђа БиХ то што нико није одговарао за злочин над цивилима у Подравању, што показује какав је однос према Србима и жртвама из реда српског народа. Истичући да злочин у Подравању има све елементе геноцида, Којић је рекао да је дискриминаторском Суду БиХ било мало три деценије да подигне оптужницу против починилаца злочина у овом селу, док се против Срба оптужнице подижу за 24 часа и процеси заврашавају осуђујућим пресудама у року два мјесеца. "Такво правосуђе нам не треба. Оно је реметилачки фактор и уноси незадовољство, неповјерење у народ. Изазива фрустрације српског становништва јер нико за злочине над српским цивилима и војницима у Подрињу не одговара, а муслиманске хорде убиле су више од 3.000 Срба, од којих је више од половине било цивила и уништавале су све српско да би нестали трагови српског постојања на овом простору. У таквој држави не може бити живота и повјерења", сматра Којић. Он је указао да се због свега тога мора много више водити рачуна о култури сјећања, учити и водити дјецу на стратишта како би на лицу мјеста видјели и чули шта се десило. "То би требало да буде један од кључних послова новог министра просвјета и нове Владе Републике Српске", сматра Којић. Он сматра да је света обавеза Срба да стално обилази стратишта, свједочи о страдањима, али и да води рачуна о породицама убијених. "Није довољно само у данима страдања то чинити, него у континуитету јер жртве које су пале за одбрану Републике Срске то заслужују", навео је Којић. Половина убијених у Подравању били су цивили, жене, старци, дјеца и непокретне и слијепе особе. На данашњи дан прије 33 године јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су разуђено планинско село Подравање и његове засеоке, пресјекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у артиљеријско-пјешадијски напад. Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба је трајала цијели дан. Убијена су 32 мјештанина, а након борбе прса у прса у вечерњим часовима мали број преживјелих, међу којима и неки лакше рањени, пробили су се и успјели живи да изађу из окружења. Група српских бораца из овог села била је у окружењу и док су имали везу са надлежном командом тражили су да их гађа и побије да не би живи пали у руке непријатељу. Срећом, издржали су до ноћи и преживјели јер су се успјели извући захваљујући добром познавању конфигурације терена. Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина. Од 120 запаљених кућа у Подравању свега 40 је обновљено. Село још нема воду. Као знак сјећања на страдале мјештане и сроднике преживјели становници Подравања изградили су цркву у којој обављају вјерске обреде и парастосе за настрадале којима су у знак захвалности, на зиду цркве поставили спомен-плоче са њиховим именима.