ИКОНИЋ: ДУХ ДОКТОРА ЛАЗИЋА ОСЈЕЋА СЕ НА СВАКОМ КОРАКУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Више од 200 статиста учестовало је током протеклих девет дана у Источном Сарајеву у снимању филма "Линија", који је инспирисан ликом и дјелом хирурга и хуманисте из Ниша доктора Миодрага Лазића, те његовом улогом у Одбрамбено-отаџбинском рату, рекао је Срни продуцент филма Горан Иконић.

Он је истакао да су грађани били веома расположени за сарадњу и да се међу њима на сваком кораку осјећао дух доктора Лазића. Екипа "Линије", како је рекао, данас се сели у Вишеград гдје ће бити снимљене веома важне завршне сцене филма и то на локалитету око чувене вишеградске ћуприје, гдје ће бити ангажовани и рониоци, али и припадници коњице полиције Републике Српске. Иконић истиче да велику улогу у снимању филма "Линија" има и продукција "Први кадар" из Источног Сарајева, која је извршни продуцент филма за Републику Српску. Он је позвао грађане и привреднике са овог подручја да у наставку снимања током зиме помогну реализацију овог пројекта, а сви заинтересовани могу се јавити "Првом кадру" за конкретне информације и детаље сарадње. Иконић је захвалио грађанима Источног Сарајева, Граду и општинама у његовом саставу за свесрдну подршку, финансијску и материјалну помоћ, посебно Источној Илиџи, Источном Новом Сарајеву и Трнову. Према његовим ријечима, "Линија" је велики и комплексан филмски пројекат, његов буџет је велики тако да је потребан анагажман шире друштвене заједнице како би била обезбијеђена неопходна средства за овај грандиозни пројекат који ће бити урађен на свјетском нивоу. "Посебну захвалност дугујемо полицији Републике Српске која нам је изашла у сусрет и обезбедила нам да можемо нормално да радимо, снимамо, функционишемо јер су се заиста потрудили максимално да нам обезбеде све што нам је неопходно да би завршили планирана снимања", рекао је Иконић. Он је захвалио и привредним субјектима и појединцима из Источног Сарајева који су личним средствима и новцем подржали снимање филма о доктору Лазићу, а посебно предузећу "Илиџа путеви". Према његовим ријечима, филм се ради уз подршку Филмског центра Србије и овај пројекат означен је као пројекат од националног значаја за Србију и Републику Српску. Филм се, како је рекао, завршава сценом великог егзодуса 130.000 сарајевских Срба који су уточиште потражили и Српској, Србији и иностранству, носећи са собом посмртне остатке предака и блиских сродника. Он је истакао да жртва српског народа за изградњу и очување Републике Српске, за мир и стабилност, никада не смије бити заборављена. "Овај филм биће печат историјских дешавања који ће свјетској јавности показати слободарски дух српског народа и његову хуманост и солидарност", поручио је Иконић. Филм "Линија" је прича инспирисана мотивима из "Ратног дневника" доктора Миодрага Лазића, а ради се по сценарију режисера Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља. Снимање дугометражног играног филма "Линија" и шест телевизијских епизода почело је у манастиру Ковиљ, настављено је на војном полигону Пасуљанске ливаде и на аеродромима Морава и Лађевци, а потом у Источној Илиџи од 16. септембра. Првом клапом обиљежен је наставак снимања на Тргу српских хероја на Добрињи, а у наредном периоду снимаће се на подручју Пала, Вишеграда и Романије. Миодраг Лазић рођен је 1955. године у Земуну, а преминуо је 14. априла 2020. године у Нишу. Током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској. Лазић је 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Током минулог рата је као хирург учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године. Након тога се као добровољац јавио у ратну болницу "Коран" на Палама. Један је од оснивача ратне болнице "Жица" у Блажују код Сарајева, гдје је остао 40 мјесеци као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева и обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом. За заслуге у спашавању живота Срба и људи других националности патријарх српски Павле одликовао је доктора Лазића Орденом Светог Саве. Лазић је добио и Орден крста милосрђа којим га је одликовала Република Српска, а Србија га је постхумно одликовала Орденом Карађорђеве звезде првог степена.