ИЛИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ КОЛАРАЦ - ТРГОВАЦ И ДОБРОТВОР

БИЈЕЉИНА, 5. ОКTОБРА /СРНА/ - Српски трговац и добротвор Илија Милосављевић Коларац /1800-1878/, један од највећих трговаца храном у Европи који је сав иметак завјештао за просвјећивање српског народа, умро је 6. октобра 1878. године.

Његова задужбина школовала је многе ђаке, издала велики број књига и часописа, те подигла Коларчев народни универзитет у Београду. Због сукоба са кнезом Милошем Обреновићем, Коларац је прешао из Србије у Панчево, гдје је наставио да тргује, а по повратку био је једно вријеме савјетник кнеза Михаила Обреновића за финансијска питања. Илија Коларац бавио се и трговином сољу и шалитром, а улагао је и у руднике. Он је дуго помагао ствараоце у књижевности, а 1861. године основао је Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца. Након његове смрти, до Првог свјетског рата, тај фонд је издао 120 књига. Коларац је донирао и 1.000 форинти за оснивање Правне академије у Новом Саду. Он је замало страдао крајем 1877. године. Тада је Влада Кнежевине Србије оптужила Коларца за велеиздају због наводног учешћа у Tополској буни, заједно са Јевремом Марковићем и Аћимом Чумићем, а пријеки војни суд осудио га је на тамницу. Иако је кнез Милан убрзо помиловао Коларца, његово здравље је затвор већ био нарушио, па је убрзо и умро. Овај добротвор је тестаментом оставио своје имање /око милион тадашњих динара/ Фонду за стварање Универзитета у Београду, што је била велика његова жеља, као и Фонду за помагање књижевности. Након смрти Илије Коларца, двије његове синовице, жене Велизара Карапешића и професора Димитрија Нешића, повеле су судски спор за обарање тестамента, а подржале су их тадашње власти. Међутим, Касациони суд оснажио је Коларчев тестамент.