БАЈИЋ: ТУЗЛА ЈЕ ОДАВНО МАЋЕХА СРБИМА И СПЦ

БЕОГРАД, 6. ОКТОБРА /СРНА/ - Публициста Јово Бајић изјавио је Срни да је кроз цијели 20. вијек постојала јасна намјера да се шири простор Тузле потпуно очисти од Срба и ту затре православље, што је присутно и данас, те указао да је управо у том граду 1996. године покушано оснивање такозване самосталне босанске православне цркве.

Бајић је указао да није искључено да они који малобројним Србима и Српској православној цркви /СПЦ/ на подручју Епархије зворничко-тузланске пријете и данас нису потомци шуцкора из Првог свјетског рата, усташа из Другог свјетског рата и српских џелата из ратова деведесетих година прошлог вијека. "Цијеле породице бошњачке и хрватске су тамо чиниле зло Србима кроз цели 20. век. Ово је сада наставак. Они сад имају одрешене руке, нико им ништа неће. Власт их штити. То што власт повремено осуди и Међурелигијско веће БиХ то је сада само форме ради. Јер, да власт хоће, пресекла би то за врло кратко време", нагласио је Бајић. Бајић је указао да су пријетећа писма тузланским Србима, попут недавног које је из затвора упутио Џевад Хасић уз поруку да ће крст бити замјењен полумјесецом, на адресу појединих свештеника и тадашњег епископа зворничко-тузланског Василија /Качаванде/ стизала и почетком деведесетих година прошлог вијека, док су на фасадама црквених објеката исписиване застрашујуће поруке. "У Архиву Епископије зворничко-тузланске чува се, на пример једно писмо послато из Аустралије у првој половини априла 1992. године у коме се највулгарније вређају Срби, њихови национални и верски симболи, где су нацртани усташки симболи, велико латинично слово `У` у којем се, између два крака нацртан симбол ислама – полумесец са звездом, а испод тога грб НДХ", навео је Бајић. Он је напоменуо да је пошиљалац писма тада, између осталог, поручио да "сви Срби, светосавци морају да напусте Босну". Бајић је указао да мало ко зна да је 1996. године на простору Тузле био покушај да се оснује "самостална православна босанка црква" по моделу на којем функционишу неканонске, такозване црногорска и хрватска православна црква. "Они су имали неку малу групу Срба који су били у такозваној Армији БиХ и чланови Српског грађанског већа Тузле, оданих СДА и Алији Изетбеговићу. Хтели су да заузму Владичански двор и да ту поставе неког свог, али нису успели јер су истински Срби правовремено о томе обавестили полицију, која је реаговала, а ни међу свештенством нису нашли домаћег издајника који би то прихватио. Нису одустали само се чека повољан моменат", каже Бајић, који је и новинар. Бајић, који је аутор рада "Како су тузлански Срби 1992. до 1995. исповиједали своју вјеру и осујетили оснивање фантомске босанске православне цркве" нагласио је да иза овог покушаја слабљења СПЦ у БиХ стоје стране обавештајне службе које желе да овај простор потпуно заузму и прилагоде својим интересима. "Једина сметња су им Срби и СПЦ", рекао је Бајић. Он је истакао да су залудни сви покушаји квазиисторичара да средњовјековну цркву у БиХ прогласе богумилском јер је она била српска и православна о чему свједочи више од три хиљаде докумената на ћирилици и латинском писму из разних архива, понајвише из дубровачког. "О вери средњовековних житеља Босне најбоље сведоче босанска јеванђеља, богослужбене књиге које су се користиле у богомољама. Сачувало се много таквих јеванђеља и свако од њих могло би се и данас користити приликом богослужења у српским православним храмовима", навео је он. Бајић је нагласио да су Бошњаци и Хрвати на овом подручју своју мржњу према свему српском и православном излили систематским уништавањем имовине СПЦ-а током рата деведесетих година прошлог вијека, када је на подручју Епархије зворничко-тузланске до темеља срушено 30 српских богомоља док је преосталих 65 тешко оштећено. Он је указао да су над Србима који нису хтјели напустити своје огњиште, њихове комшије починиле монструозне злочине о којим скоро нико не говори. Бајић је навео да су Срби били затварани о логоре, а Српкиње на монструозан начин мучене и понижаване у јавним кућама у Средњошколском центру у Тузли и сеоским јавним кућама каква је Превила на путу према Сребренику. Прије рата у Тузли било је 12.000 Срба, или око 13 одсто становништва. Према извјештају који се чува у Архиву Зворничко-тузланске епархије који је сачињен 18. јула 1997. године, у Тузли је тада живјело 2.500 Срба. Овај извјештај сачињен је на основу података добијених из Тузланске парохије, као и представника Српског културног и просвјетног друштва "Просвјета", Црквене општине Тузла и Српског добротворног друштва "Доброчинство".