СРБИ И ДАЉЕ ЧЕКАЈУ ПРАВДУ, ДОК ТЕЧЕ ФАРСА ЗВАНА СУЂЕЊЕ ДУДАКОВИЋУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. ОКТОБРА /СРНА/ - Фарса звана суђење некадашњем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковић за ратне злочине над српским цивилима и војницима на подручју Крајине 1995. године показатељ како селективно ради Суд БиХ и у чијим је раљама, изјавио је Срни предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић.

Којић истиче да чињеница да је само на подручју средњег Подриња и западнокрајишких општина убијено више од 5.500 Срба, а да нико још није адекватно кажњен поткрјепљује став да је Суд БиХ антисрпски и да његова мисија није ништа друго до креирање лажне историје. "Суд БиХ, као болесно чедо Хашког трибунала, наставља праксу пресуђивања само Србима и са мајоризацијом српских жртава. Без обзира ко убијао Србе - да ли су то муслиманске или хрватске снаге, Суд БиХ је свима пресуђивао исто, а то је ослобађање њихових монструма јер су Срби широм БиХ убијани монструозно, крвнички и масовно", навео је Којић. СУД СЕ РУГА СРБИМА И ИСТИНИ Он је рекао да се пуне три деценије од злочина у западнокрајишким општинама, Суд БиХ руга Србима и показује неопштовање за 2.214 српских жртава, не процесуирајући никога за зло које је почињено. "Када знамо да су ове општине пострадале од удружених муслиманско-хрватских снага потпомогнутих НАТО авијацијом, то даје јасну слику да су Срби били планирани за одстрел и нестанка", оцијенио је Којић. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је Срни да се Срби данас сјећају тих тешких дана октобра 1995. године, када су регуларне Хрватске снаге починиле злочин у Мркоњић Граду и побиле српске цивиле, заједно са војском, пронађени касније у масовној гробници у овом граду. "Као небројено пута до сад, процеси трају годинама, оптужени се пуштају на лијечење или им се, ако их осуде, дозволи одлазак у треће земље...Шта се чека? Да умру, да побјегну или да се поступци уопште не воде", истакла је Граорчева. Она је оцијенила да је за случај Мркоњић Града јасно ко је починио ратне злочине и да за све постоје докази, али да ова општина није дочекала да се признају почињена недјела. "Прошло је равно 30 година, зар треба више? Зар Суд и Тужилаштво БиХ имају одговор зашто се овај предмет не стави у рад и приоритет? Чекају да одустанемо. Нећемо, док Срби ходају овим градом и овом земљом, док постоје породице страдалих, док постоје трагови нечовјештва, док постоји и посљедњи трачак наде да би се злочинци нашли иза браве", поручила је Граорчева. Она је констатовала да све то неће вратити убијене нити ће помоћи да зацијеле ране, али да ће учинити да породице добију потребну сатисфакцију и вјеру у Суд и правду. "Мада, реално, касно је за то. Мркоњић Град 30 година чека правду, чека процес, чека ратну одштету за уништене животе, уништену имовину, за уништену прошлост, али наду за будућност у којој наши потомци морају знати шта смо прошли и шта доживјели", каже Граорчева. НЕМА НАЗНАКА ДА ЋЕ ЗЛОЧИНЦИ БИТИ КАЖЊЕНИ Процес пред Судом БиХ бившем генералу такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и другима за ратне злочине над Србима у западонкрајишким општинама, почињене прије три деценије, траје годинама, уз бројне опстукције које све додатно обесмишљавају, па нема ни назнаке да ће злочинци адекватно бити кажњени. Суђење Дудаковићу развлачи се у недоглед због његове наводне болести, па су рочишта често одгађана иако се оптужени без проблема појављивао на којекаквим окупљањима. Овај предмет против Дудаковића одавно већ нема никакве везе са правом и правичношћу, јер се процесуирање одуговлачи на све могуће начине. Против Дукаковића и 14 припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ оптужница је потврђена још у октобру 2018. године, али је судски поступак прво одгођен због пандемије вируса корона, а онда и због наводне болести Дудаковића. Како је тада саопштено, он тада није био у стању да долази и прати суђење, али га та "болест" није спријечила да сједне за волан, па чак и да учествује у саобраћајној несрећи. Није требало пуно чекати да се неко опет разболи. Суђење је било пролонгирано и у јулу 2023. године након "незгоде коју је доживио један од оптужених Един Домазет". Рочиште у предмету "Атиф Дудаковић и други" отказано је средином октобра 2023. године јер се "један од оптужених налази на болничком лијечењу". Ово су само неки од бројних одгађања рочишта у овом процесу. На посљедњем рочишту 22. септемба патолог Жељко Каран је на суђењу Дудаковићу и другима за злочине над српским цивилима и војницима на подручју Крајине 1995. године рекао да, уколико на жртвама нису пронађене повреде на костима, то не значи да смрт није наступила насилним путем. Говорећи о једном од случајева у којем је утврдио прострелну повреду карлице, као и прелом руке и ребара, Каран је навео да се не може на костима утврдити да ли је рана од пројектила настала за живота. "Није немогуће да неко рафал испуца у леш, али колико је то вјероватно?", рекао је Каран. Бранилац је презентовао закључке доктора о повредама главе код Перке Егеље, код које је око врата пронађен конопац, питајући доктора да ли је добио извјештај полиције да је она пронађена у шуми објешена о дрво, на шта је Каран рекао да му то није познато. За убиство више од 300 Срба, већином цивила, на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста 1995. године, те прогоне и уништење вјерских објеката, суди се бившем команданту и припадницима Петог корпуса Армије БиХ. Ријеч је о Атифу Дудаковићу, те Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу. У Мркоњић Граду данас ће бити обиљежено 30 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ за које, упркос бројним доказима, нико није адекватно кажњен. Наиме здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАTО-а, извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године. Агресија је извршена на општине Грахово, Гламоч, Купрес, Шипово, Србобран, Јајце, Рипач, Дрвар, Петровац, Кључ, Крупа на Уни, Сански Мост и Мркоњић Град. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, током агресије убијено је 2.214 лица српске националности, са вјековних огњишта протјерано је 120.000 Срба, те опљачкана покретна имовина, а непокретна уништена. Међу убијеним је 753 српских цивила, од којих се 149 воде као нестали, као и 1.461 припадник Војске Републике Српске, од којих се њих 79 још воде као нестали. На подручију тих општина пронађена је 41 масовна гробница са укупно 1.112 тијела. Највећа масовна гробница пронађена је на православном гробљу у Мркоњић Граду и из ње је ексхумирано 181 тијело.