КРВ ГАРДИСТА НАПОЈИЛА ЈЕ СВЕТУ СРПСКУ ЗЕМЉУ

"Војници једне заклетве – чувари једне Републике" мото је недавно објављене монографије о ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /Гарда/, чији је аутор Жељко Дакић, а о овој елитној јединици ВРС раније је снимљен документарни филм "Синови Српске"... Гарда је оставила неизбрисив траг у одбрани српског народа јер су страдање, жртва и јунаштво њених припадника уткани у темеље Републике и слободе српског народа

Приредио: Огњен Беговић ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /Гарда/ организоваће у недјељу, 19. октобра, у Трнову "Октобарске дане" у знак сјећања на судбоносне догађаје за ову јединицу, 1. и 29. октобра 1994. године, када су током те двије непријатељске офанзиве живот изгубила 23 гардиста. Аутор монографије о Гарди Жељко Дакић напомиње да су у раним јутарњим часовима 1. октобра 1994. године муслиманске снаге почеле јака и непрекидна офанзивна дејства на положаје Војске Републике Српске на планинама Игман, Бјелашница и Трескавица. "Дејства су почела јаком артиљеријском подршком, након чега је услиједио напад пјешадијских непријатељских јединица. Одмах се могло уочити да су главни правци непријатељских дејстава усмјерени на рејоне и положаје које је бранила гардијска бригада", додао је Дакић. Према његовим ријечима, почели су страшни сукоби који су били борбе на живот и смрт, а гардисти су изводили одсудну одбрану и поред чињенице да их је напао вишеструко бројнији и јачи непријатељ. Муслиманске снаге су непрекидне нападе изводиле на правцима према рејонима Млаква, Шљемена, Пољице, Дубоке и Дебело брдо. Користећи повољан положај терена, пошумљеност и испресијецаност рељефа, као и слабију увезаност борбене линије са сусједима, непријатељ је у јутарњим часовима успио кроз међупросторе убацити дио својих снага на плато планине Трескавице, чиме је угрожен лијеви бок одбране, посебно одбрана на објектима Меснице, Огорјели кук и Пољице. Снажну артиљеријску ватру непријатељ је испољавао из рејона села Шабићи. ГАРДИСТИ ОРГАНИЗУЈУ ОДСУДНУ ОДБРАНУ Непријатељ је успио разбити линију одбране према Месницама, усљед чега се 20 гардиста на овом објекту нашло у окружењу. Изводили су одсудну одбрану. Одмах је упућена једна група од 45 гардиста за задатком да деблокира објекат и потисне муслимане према селу Љута. Интензитет напада током цијелог дана није се смањивао, што наводи на чињеницу да су се муслимани одлучили на све или ништа. Због неповољног тактичког положаја, гардисти су се повукли са положаја на рејонима Меснице, Пољице, Млаква и Шљемена. Дакић истиче да је стање у том моменту било више него страшно, а да је тек у поподневним часовима почела пристизати помоћ из других јединица Војске Републике Српске. Стигло је 130 бораца из 11. херцеговачке лаке пјешадијске бригаде који су упућени на правац села Дујмовићи – Пандурица с циљем обезбјеђења дејстава. Јединица МУП-а Републике Српске од 50 полицајаца упућена је у рејон Бориковац ради ојачања положаја. "У општини Калиновик вршена је општа и потпуна мобилизација. Ипак, и поред свих недаћа, као што су дејства убачених диверзантских група у дубину обране, покидане везе и садејства, губитак одређених доминантних упорних тачака одбране, гардисти су пружали отпор и одсудно бранили српску земљу, јер су били свјесни намјера непријатеља да освоји Трново и пресијече комуникацију на превоју Рогој. Били су свјесни посљедица по Републику Српску у случају успјеха муслимана у њиховим намјерама", наводи Дакић. СРПСКА ВОЈСКА ПРОТИВНАПАДОМ ОСВОЈИЛА ЂОКИН ТОРАЊ Дакић наглашава да су на неким правцима покушани и противнапади. У једном од таквих успјело се овладати највећим врхом планине Трескавице, Ђокин торањ, што је битно утицало на ток даљих дејстава и пружање отпора. Непријатељ је отпочео и јак напад на положаје на линији Дубока – Дебело Брдо – Брда, али без успјеха. Снажном артиљеријском ватром је дејствовао по рејонима Ђокин торањ и Ђевиград. Гардијска бригада, херојски бранећи положаје, трпила је огромне губитке. ПОГИБИЈА САБОРАЦА НИЈЕ ПОКОЛЕБАЛА ГАРДИСТЕ На вјечној стражи на обронцима планина Бјелашнице и Трескавице, бранећи Републику Српску и свој народ погинуло је 15 гардиста: Димитрија Арежина из Мркоњић Града, Драгољуб Арсић из Дрвара, Жељко Бјелаковић из Шековића, Горан Ћорић из Грахова, Јовица Добрињац из Градишке, Владислав Гавриловић из Бијељине, Томо Јелић из Рудог, Игор Јерковић из Мркоњић Града, Мирко Костић из Шековића, Драгољуб Милосављевић из Вишеграда, Драган Нединић из Дервенте, Бојан Њежић из Лакташа, подофицир водник Горан Станчић из Челинца, Саша Станојевић из Добоја и Борис Трифковић из Брода. "Република Српска је остала без 15 голобрадих младића, мајке и очеви без 15 синова, а српски народ је остаб без 15 хероја, јунака, јер су гинули пролијевајући своју младу крв за слободу српског народа као браћа Југовићи, Милош Обилић, Иван Косанчић, браћа Мусићи, војвода Војислав Танкосић и многи други српски јунаци", истиче Дакић. Он додаје да током тог црног дана није било могућности да се утврди број рањених, јер је систем веза скоро престао да функционише, па је накнадно регистровано 39 рањених гардиста. ГАРДА ПОНОВО КРВАРИ Претпоставке о непријатељској офанзиви ширих размјера су се обистиниле и 29. октобра 1994. године. У раним јутарњим часовима, уз веома снажну артиљеријску подршку, муслиманске снаге су извеле веома јак напад дуж цијеле линије одбране на све положаје које је бранила гардијска бригада у правцу Бјелашнице. На осталим дијеловима линије и зоне одбране, јужно од Трескавице, односно од рејона Чакли до Ђокиног торња није било дејстава. Напад непријатеља је био добро испланиран и организован, што потврђује и цињеница да је у дубину српске територије убацио и неколико извиђачко-диверзантских група. Једна од тих група је поставила засједу и отворила ватру на моторно возило у рејону села Турови које је повезло испомоћ на угрожене правце. У размјени ватре рањена су тројица гардиста. Међутим и тада, као и небројено пута раније, гардисти су показали храброст и витештво. Борбе су вођене током цијелог дана и у поподневним часовима напад је одбијен и сломљен. Муслимани су се повукли на почетне положаје. Све могуће расположиве снаге и средства 1. гардијске моторизоване бригаде су стављена у функцију одбране и заустављања напада и продора непријатеља у територију. Скоро комплетна команда бригаде је напустила командно мјесту у касарни у Калиновику и придружила се борцима на положајима. Гардијска бригада је трпила велике губитке, што у материјалним средствима, што у живој сили. Гарда је поново крварила. Нажалост, и овај напад није прошао без жртава. У херојским борбама погинуло је осам гардиста. СРПСКА ГАРДА СЕ БОРИ ХРАБРО И ВИТЕШКИ На вјечној стражи, бранећи српску земљу, остали су гардисти Јово Башић и Радомир Ћуртовић из Требиња, Раде Елез, Витомир Регоје и Славко Пржуљ из Калиновика, Симо Новичић из Осмака, Мирољуб Радикић из Лопара и Драженко Шопаловић из Кнежева. Послије овог напада, настало је затишје и било је релативно мирно. Наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића формирана је Прва гардијска моторизована бригада. Бригади је одређена вишеструка намјена: да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике и Главни штаб ВРС и да Врховна команда Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима. Основна замисао је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава добровољно попуњена људством из свих крајева Републике Српске, односно из свих крајева бивше БиХ. БОГОЈАВЉЕЊЕ 1993. ГОДИНЕ – ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ НАРЕДИО ОСНИВАЊЕ ГАРДЕ Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху. У августу 1993. године пристигла је прва генерација младих гардиста, а у јулу 1994. године гардистима се прикључила Калиновачка лака пјешадијска бригада. О ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске снимљен је документарни филм "Синови Српске". Кроз Прву гардијску моторизовану бригаду прошло је око 7.100 гардиста, а њих 240 уградило је живот у темеље Републике Српске. Филм је обухватио сва дешавања од оснивања бригаде, те сва ратишта гдје је учествовала ова бригада, од платоа Трескавице и Бјелашнице, оловског и бихаћког ратишта, као и остала подручја на којима су били гардисти, а идеја о његовом снимању потекла је од Предсједништва Удружења.