ОПЕРАЦИЈАМА "ЛУКАВАЦ `93", "ЦЕРСКА", "ПРОЉЕЋЕ `93", "МАЧ", "ПАНЦИР" ОСЛОБОЂЕНЕ СРПСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ

Почетком љета 1993. године ситуација на ратишту у БиХ и кретања у међународној јавности указивала су на то да од јединствене БиХ више нема ништа и било је на помолу стварање три нове државе на територији БиХ, оцјена је садржана у Монографији о ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /Гарда/ чији је аутор Жељко Дакић

Приредио: Огњен Беговић САРАЈЕВО, 12. ОКТОБРА /СРНА/ - Ратна 1993. година обиљежена је низом операција Војске Републике Српске и њених елитних јединица које су за циљ имале ослобађање српских територија, а ријеч је о операцијама "Церска", ослобађање простора око Сребренице, "Прољеће `93", ослобађање простора око Жепе, "Мач `93", ослобађање простора око Горажда, "Панцир" и посебно "Лукавац `93", током које је ослобођено Трново. Када је ријеч о активностима Гарде у оквиру тајне операције "Лукавац `93", Војска Републике Српске добила је задатак да спријечи заузимање објеката намјенске индустрије и деблокаду Сарајева, а затим да енергичним и брзим офанзивним дејствима ослободи правац Сарајево–с. Кијево–Трново-превој Рогој–Калиновик и тиме споји српску Херцеговину са осталим дијеловима Републике Српске, те да буде у готовости за спречавање мислиманских снага да споје Сарајево са Гораждем, као и Горажде са Жепом и Сребреницом. Циљ дејстава је био да се муслиманским снагама нанесу што већи губици у живој сили и материјално-техничким средствима, да се спријечи овлађивање индустријским комплексима у Вогошћи, Рајловцу и Хаџићима, као и да се ослободи Трново и комуникација Трново–Добро Поље–Фоча. Основни циљ је био и да се ослободи шири рејон између планина Трескавица, Јахорина, Игман и Бјелашница, као и обезбиједи физички спој романијске висоравни са Херцеговином, уз ослобађање и овладавање кључним објектима на обали ријеке Дрине, те са правца Рогатице да се овлада линијом Троврх–Јабучко седло–Врановина–село Осаница. Планирано је да се операција "Лукавац `93" изведе у двије етапе у трајању од осам до 10 дана, наведено је Монографији о ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /Гарда/. ТРНОВО ОСЛОБОЂЕНО 11. ЈУЛА 1993. ГОДИНЕ Једанаестог јула 1993. године припадници Војске Републике Српске операцијом "Лукавац `93" на челу са командантом генералом Ратком Младићем ослободиле су Трново од окупације муслиманских снага такозване Армије БиХ. Прва гардијска моторизована бригада Војске Републике Српске је у року од осам дана нанијела тешке губитке 81. брдској бригади такозване Армије БиХ и тако ослободила Трново. Припадници муслиманске војске протјерани су са Рогоја и Трнова. Захваљујући овом војном подвигу, општина Трново узима Петровдан као Дан и крсну славу општине. Трново је, у односу на број становника, положило највише живота за одбрану и слободу Републике Српске. Морал бораца-гардиста је био на високом нивоу и поред знатних губитака у људству током свих борбених дејстава тог љета 1993. године. Гардијска бригада је у извођењу борбених дејстава у операцији "Лукавац `93" извршила све пред њу постављене задатке. ОДЛИЧЈА ЗА СРПСКЕ ЈУНАКЕ За допринос Прве гардијске моторизоване бригаде у овој војној операцији и њених припадника који су се истакли херојским подвизима у акцијама које представљају нарочит примјер јунаштва, а као знак признања за дјела и рад која заслужују поштовање и истицање, први предсједник Републике Српске Радован Караџић је својим указом додијелио одликовања за 45 гардиста. Крст милосрђа додијељен је за тројицу гардиста, Медаљу мајора Милана Тепића за петорицу гардиста од чега четворици постхумно, Медаљу заслуга за народ за једног гардисту, Златна медаља за храброст додијељена је за 22 гардиста, од чега деветорици постхумно, Сребрна медаља за храброст додијељена је осморици гардиста, једном постхумно, и Медаља за војне заслуге додијељена је шесторици гардиста, тројици постхумно. На Видовдан 1994. године, Крсну славу Војске Републике Српске и празник Републике Српске, стигла је информација да је указом предсједника Републике Српске, тим поводом Прва гардијска моторизована бригада одликована медаљом Петра Мркоњића. Поводом Видовдана, који је најскупља српска ријеч, наводи Дакић, предсједник Републике Српске је својим указом одликовао 11 гардиста који су се истакли јунаштвом у војним акцијама, а као знак признања за дјела и рад која заслужују поштовање и истицање. Гардисти су добили Орден Његоша другог реда, један гардиста, Орден Његоша трећег реда, двојица гардиста постхумно, Сребрну медаљу за храброст, један гардиста и Медаљу за војне заслуге, седам гардиста. МУЧКИ МУСЛИМАНСКИ НАПАД – УНПРОФОР ЗАЖМУРИО НАД МАСАКРОМ Дакић наглашава да је и 23. август 1994. године био тужан дан за Прву гардијску моторизовану бригаду јер је тада извршен напад непријатељске диверзантске групе из засједе на возило које је превозило храну српским борцима на положају правцем Остојићи–Проскок–Бабин до–Бјелашница /Јаворак/. Напад је извршен на путу у мјесту Бабин до. Интересантно је да је ово мјесто било веома близу пункта Унпрофора гдје је била и смјештена команда француског батаљона. У возилу је било пет војника, рачунајући и возача. Међу остала четири војника били су пратиоци хране и војници који су се враћали са одмора. У мучком нападу погинули су Милорад Милетић из Добоја, Драган Миловац из Бањалуке и Жељко Станар из Оштре Луке. Милетић је погођен у предјелу главе пушчаним метком и смрт је наступила тренутно. Војници-гардисти Миловац и Станар су обојица погођена пушчаним мецима у предјелу прса, а накнадно је обојици тупим предметом /сјекира/ разбијена лобања и пронађени су око тридесетак метара од возила. Војници Братислав Видовић и Борислав Симић нису пронађени на мјесту борбе и од тада се воде као нестали. "Гардисти су у свим борбеним дејствима испољавали максималну предузимљивост, борбено лукавство, активности које непријатељ не очекује и многе мјере и поступке и облике борбе који су изненађивали непријатеља и наносили му губитке и у људству и у техници", записао је Дакић. БОГОЈАВЉЕЊЕ 1993. ГОДИНЕ – ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ НАРЕДИО ОСНИВАЊЕ ГАРДЕ Наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске /генерала Ратка Младића/ о формирању команди и јединица Војске Републике Српске, наређено је да се формира Прва гардијска моторизована бригада. Бригади је одређена вишеструка намјена: да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике Српске и Главни штаб Војске Републике Српске и да Врховна команда Републике Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима. Основна замисао је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава добровољно попуњена људством из свих крајева Републике Српске, односно из свих крајева бивше БиХ. Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху. У августу 1993. године пристигла је прва генерација младих гардиста, а у јулу 1994. године гардистима се прикључила Калиновачка лака пјешадијска бригада. О ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске снимљен је документарни филм "Синови Српске". Кроз Прву гардијску моторизовану бригаду прошло је око 7.100 гардиста, а њих 240 уградило је животе у темеље Републике Српске. Филм је обухватио сва дешавања од оснивања бригаде, а идеја о његовом снимању потекла је од Предсједништва Удружења. Документарац је обухватио сва ратишта гдје је учествовала ова бригада, од платоа Трескавице и Бјелашнице, оловског и бихаћког ратишта, као и остала подручја на којима су били гардисти.