Србија
11.10.2025
09:48:00
ЈОВАН ЦВИЈИЋ - ГЕОГРАФ И АКАДЕМИК

БИЈЕЉИНА, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Српски географ Јован Цвијић /1865-1927/, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду и предсједник Српске краљевске академије, рођен је 12. октобра 1865. године.
Цвијић је био и почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни Цвијићеви радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, као и студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену, те о миграцијама југословенских народа. Он је одиграо изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Цвијићева дјела су: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије" и "Говори и чланци". Јован Цвијић рођен је у Лозници, а цијели живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану. Осим чисто географских проучавања, Цвијић се бавио и геологијом /геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом и неотектоником/. Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцјене у европским научним круговима, а приступна академска бесједа о структури и подјели планина Балканског полуострва, на основу геолошко-тектонске грађе, прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. Цвијић се бавио и проучавањем балканских психолошких типова. Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу човјека, уз наглашавање да је човјек екосензибилно биће. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године, Цвијић је био међу првих осам редовних професора који су затим бирали остали наставни кадар, будући да су тада сви професори и сарадници укинуте Велике школе стављени на располагање. Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године, а био је и два пута ректор Универзитета у Београду, и то 1906/1907. и 1919/1920. године. Он је постављен указом за предсједника Српске краљевске академије 1921. године. Цвијић је био дописни члан Академије наука СССР-а, Југословенске академије знаности и умјетности, атинског Ученог друштва "Парнасос", те почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета. Јован Цвијић био је и носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.
Србија
прије 1 сат

ВУЧЕВИЋ: ГЛАС ЗА СРПСКУ ЛИСТУ ЈЕ ГЛАС ЗА ОПСТАНАК СРБА И ДРЖАВЕ СРБИЈЕ НА КОСМЕТУ
БЕОГРАД, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник СНС-а Милош Вучевић поручио је данас да је опстанак Срба на Косову и Метохији уједно и опстанак Србије у јуж...
прије 2 сата

У ПОНЕДЈЕЉАК СА ДЈУКОВОМ О КОРЕКТНИМ И КОНКРЕТНИМ РЈЕШЕЊИМА ЗА НИС
БЕОГРАД, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Србије Александар Вучић најавио је да ће на састанку са предсједником Упрвног одбора предсједником Управног...
прије 3 сата

ПЕТКОВИЋ: ГДЈЕ ЈЕ ЛАЖНИ ИЗАСЛАНИК БИО КАДА ЈЕ КУРТИ ТЕРОРИСАО СРБЕ
БЕОГРАД, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић поручио је да извјестилац Европског парламента за...
прије 4 сата

РЕЗОЛУЦИЈА 1244 ОСТАЈЕ КЉУЧНА ЗА РЈЕШАВАЊЕ СТАБИЛНОСТИ РЕГИОНА
БЕОГРАД, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да Резолуција Савјета безбједности УН 1244 остаје кључни...
прије 4 сата

УЗ "МАРШ НА ДРИНУ" ПОБЈЕДОНОСНА СРПСКА ВОЈСКА УШЛА У НИШ
БИЈЕЉИНА, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Српска корачница "Марш на Дрину", композитора Станислава Биничког, први пут је изведена на улицама Ниша, тек ослобођено...
прије 4 сата

УХАПШЕНА ДВА ОСУМЊИЧЕНА ЗА ПОКУШАЈ ОТМИЦЕ СРПСКЕ ДЈЕВОЈЧИЦЕ
БЕОГРАД, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Полиција самопроглашеног Косова саопштила је да су двојица мушкарца ухапшена због сумње да су покушали да отму малољетну...