АРБУТИНА: НАЦИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ ИЗ ОКТОБРА 1941. ГОДИНЕ УРЕЗАЛИ СЕ У КОЛЕКТИВНО СЈЕЋАЊЕ СРБА

БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Њемачки окупатори су у јесен 1941. године у Србији починили страшне злочине над Србима, прије свега цивилима, и ова злодјела нациста остаће урезана у колективном памћењу српског народа као симболи страдања у борби против фашизма због великог броја погинулих и бруталности којом су убијани, изјавио је Срни вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида у Београду Бојан Арбутина.

Ти злочини су, подсјећа Арбутина, у октобру 1941. године почињени у Драгинцу и другим селима у Јадру, у Шапцу, Краљеву и Крагујевцу, гдје су убијене хиљаде људи, махом цивили, међу којима је било и много дјеце, што су највећа страдања народа на територији Србије у Другом свјетском рату. "Они су опстали у култури сећања и у колективном памћењу као догађаји који су на трагичан начин обележили историју Другог светског рата и нарочито ту бунтовну јесен 1941. године, када српски народ није пристао на окупацију своје државе", рекао је Арбутина за Срну. ЗЛОЧИНАЧКА РАЧУНИЦА "100 ЗА ЈЕДНОГА" Он је подсјетио да су Срби тада подигли устанак, након чега је услиједила немилосрдна казна њемачких окупатора, који су прибјегли масовним погубљењима. "Краљево и Крагујевац су доминантнији у култури сећања нашег народа, јер су у тим местима почињени грозни злочини, када је стрељано неколико хиљада становника по злогласној рачуници, коју је пред српски народ изнео /главнокомандујући нацистички генерал/ Франц Беме, где је за једног немачког војника стрељано 100, а за једног рањеног 50 Срба", рекао је Арбутина. Указао је и на чињеницу да су по тој злочиначкој рачуници стријељани мјештани Крагујевца и Краљева, а и становништво у јадарском крају код Лознице, прије свега у Драгинцу, као епицентру злочина, гдје је страдало више људи него у Крагујевцу и у Краљеву, и то на много немилосрднији начин, а међу жртвама је било на стотине дјеце, која су такође убијена на грозне начине. "Управо ти злочини су остали у колективном памћењу нашег народа и зато су октобар, али и септембар 1941. године, асоцијације на крваве месеце нацистичке окупације на простору тадашње Србије", објаснио је Арбутина. Он је истакао да Музеј жртава геноцида, Спомен-парк "Крагујевачки октобар", Народни музеј у Краљеву, те друге институције и држава на највишем нивоу организују обиљежавање страдања народа у тим злочинима како се не би заборавили трагично страдали преци, који су убијени само зато што су били Срби, православне вјероисповијести и што су се побунили против најпогубније идеологије људске цивилизације. На питање да ли су ти злочини имали елементе геноцида, Арбутина је одговорио да су то били ратни злочини против човјечности и злочини из освете. "Управо када Беме наређује да се за једног немачког војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50, то показује да је реч о злочину из освете. Да бисмо говорили о геноциду, требало би да постоји геноцидна намера, које није било, за разлику од Независне Државе Хрватске /НДХ/, која је имала јасну геноцидну намеру и која је спроводила геноцидну политику и геноцид над Србима у НДХ", рекао је Арбутина. Он је додао да искуство из Другог свјетског рата на простору Србије говори о томе да није било тако великих страдања цивила као у јесен 1941. године. "Када погледамо нацистичку политику према јеврејском становништву широм окупиране Европе, видимо да су нацисти континуирано спроводили геноцид, односно Холокауст, а чак и на крају рата њихов превасходни задатак био је уништење Јевреја, док то није био случај са Србима на простору Србије", нагласио је Арбутина. Злочини у Крагујевцу, Краљеву и Драгинцу, навео је Арбутина, јесу били ужасни, што је оставило страшне трауме и на потомке жртава, али то не може да се назове геноцидом, јер није постојала геноцидна намјера да се уништи цјелокупно становништво, већ се то искључиво везивало за борбе и устанак. "По тој хладној злочиначкој математици и рачунању они су тачно стрељали онолико људи колико је, по том њиховом моделу, било потребно да се `надомести` број убијених и рањених Немаца у сукобу са четничким и партизанским јединицама", објаснио је Арбутина. ЗЛОЧИНИ У ЈАДРУ ДЕЦЕНИЈАМА БИЛИ СКРАЈНУТИ Арбутина је истакао да су злочини у Драгинцу и у јадарском крају дуго били скрајнути и о њима се није говорило толико колико о масакрима у Крагујевцу и Краљеву, додајући да би било добро да се објави научни рад или публикација која ће дати одговор на то питање. "Чињеница је да су ти злочини били скрајнути у социјалистичкој Југославији, потом деведесетих година и на почетку 21. века. У Музеју се трудимо да исправимо истину о страдању народа у западној Србији, што обухвата јадарски, али и мачвански крај, јер су и Шапчани много страдали у тој немачкој офанзиви и у покушају гушења устанка", рекао је Арбутина. За то, како каже, вјероватно постоје бројни разлози, али треба сачекати да неко од историчара истражи и ту тему културе сјећања у Србији и да се јасно утврди зашто се од 1945. године до почетка 21. вијека о Драгинцу тако мало причало и тако мало знало и зашто су Крагујевац и Краљево дошли у први план културе сјећања социјалистичке Југославије. "Постоје бројне претпоставке, али ми историчари не баратамо претпоставкама, већ историјским чињеницама, тако да ћемо сачекати неки озбиљан историографски рад који ће нас упутити зашто је то било тако", рекао је Арбутина. У Крагујевцу је од 19. до 21. октобра 1941. године стријељано најмање 2.796 људи, међу којима је било 25 жена, 287 ученика и младића средњошколског узраста и 40 дјеце у доби између 11 и 15 година. Нацисти су у Краљеву прије 84 године од 15. до 20. октобра ликвидирали минимално 2.255 људи, међу којима је било и дјеце, жена и старијих. Њемачки окупатори крвави пир у Јадру почели су 14. октобра у Драгинцу, а потом су до 20. октобра наставили да сију смрт и у сусједним селима, не помишљајући да стану са масовним стријељањима, масакрирањем и спаљивањем живих људи док нису убили око 3.000 Срба. Нацистичке одмазде, због устанка у лозничком крају, нису биле поштеђене ни жене, ни старци, а међу жртвама је и више од 300 дјеце узраста до 10 година, па чак и беба од свега неколико дана. Села су опустошена и претворена у згаришта, а у некима није остало живе душе. У спомен на страдање народа у јесен 1941. и 21. октобар те године, када су у Крагујевцу масовно стријељани цивили, а међу њима и ђаци и наставници, Србија је тај датум прогласила за државни празник и обиљежава га као Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.