ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ МОРА БИТИ ДОСЛОВНО СПРОВЕДЕН

БАЊАЛУКА, 29. ОКТОБРА /СРНА/ - Успјех Дејтонског споразума угрожен је постепеним демонтирањем његових кључних елемената - демократије која је нарушена противправним присвајањем овлашћења од неизабраног страног званичника Кристијана Шмита, уставног уређења БиХ као федералне државе у којој већина надлежности припада ентитетима и консоцијативних механизма подјеле власти који обезбјеђују равноправно учешће конститутивних народа у доношењу одлука.

У 34. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН наводи се да су три суштинска елемента Устава БиХ озбиљно деградирана углавном као посљедица непромишљених и несмотрених страних интервенција. "Први елемент јесте сама демократија у БиХ, нарушена дугогодишњим противправним присвајањем овлашћења од појединца, неизабраног страног званичника – такозваног високог представника – а нарочито узурпатора те функције, Нијемца по имену Кристијан Шмит. Устав БиХ изричито предвиђа да доношење свих закона `захтијева сагласност оба дома` Парламентарне скупштине БиХ", наглашава се у документу упућеном прије сједнице Савјета безбједности о стању у БиХ која је заказана за петак, 31. октобар. У извјештају се указује да ништа у Дејтонском споразуму нити у било којем другом извору права високом представнику не даје овлашћење да доноси одлуке које су обавезујуће за БиХ или било ког њеног грађанина, али да су, упркос томе, високи представници, укључујући Шмита, владали БиХ посредством неуставних декрета, грубо кршећи демократски уставни поредак БиХ. "Други елемент који је озбиљно нарушен јесте уставно уређење БиХ као федералне државе у којој већина надлежности припада аутономним ентитетима – Републици Српској и Федерацији БиХ. Супротно том пажљиво конципираном уставном рјешењу, високи представници и њихови савезници пренијели су на ниво БиХ на десетине надлежности које су Уставом изричито дате ентитетима", истиче се у првом дијелу извјештаја. У документу се напомиње да су трећи елемент Уставом предвиђени консоцијативни механизми подјеле власти, који обезбјеђују равноправно учешће конститутивних народа у процесима доношења одлука, а које су више пута и на најгрубљи начин саботирали они који настоје да концентришу власт у рукама бошњачке већине. "Оваква флагрантна кршења Устава БиХ угрожавају успјех Дејтона, а истовремено озбиљно подривају стабилност, владавину права и демократски развој БиХ. Ноторна нефункционалност БиХ није посљедица дејтонског компромиса, него непоштовања дејтонског уставног поретка. У сусрет тридесетој годишњици Дејтонског споразума, сви којима је стало до стабилности и успјеха БиХ морају се поново обавезати на досљедну примјену изричитих одредаба Дејтонског споразума", поручује се у извјештају. У документу Владе Републике Српске наглашава се да Република Српска снажно подржава Дејтонски споразум, да та подршка обухвата и опредијељеност за суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак БиХ. У документу се истиче да је Република Српска изнад свега непоколебљиво посвећена миру. "Република Српска и њено руководство досљедно одбацују сваку употребу насиља и опредијељени су да се политички проблеми у БиХ рјешавају искључиво мирним путем", истиче се у извјештају који је Република Српска упутила Савјету безбједности УН. Напомиње се да Дејтонски мировни споразум из 1995. године представља генијалан компромис који не само да је окончао ужасан рат у БиХ, него је и омогућио мирну коегзистенцију три некада зараћена народа у демократској земљи. У извјештају се подсјећа да становништво БиХ чине углавном три конститутивна народа - Бошњаци, који су претежно муслимани и чине незнатну већину, затим Срби, други по бројности, који су претежно православни хришћани и Хрвати, који су претежно римокатолици. "Током рата у БиХ, Бошњаци су се борили за централизовану државу БиХ без механизама заштите конститутивних народа, док су се Срби борили за независну Републику Српску. Дејтонским компромисом ниједан народ у БиХ није добио све што је тражио, али је Дејтонски споразум, кроз Устав БиХ, дао структуру која омогућава одржив мир и функционалну заједницу три народа међу којима влада велико неповјерење", истиче се у извјештају. Из Републике Српске оцјењују да је Дејтонски споразум успјешан јер су његови творци уважили етничку ситуацију на терену, без покушаја да је пренебрегну. "У споразум су уградили педантно конципиран устав који омогућава да три конститутивна народа БиХ живе мирно једни поред других у демократској држави, без угрожавања ичијих виталних интереса. Срж дејтонског компромиса чини Устав БиХ, као Анекс 4 Дејтонског споразума", наводи се у првом дијелу извјештаја.