"БЛАЖА КАЗНА" ЗА УБИСТВО СРПКИЊЕ И ПАЉЕЊЕ СРПСКИХ КУЋА

САРАЈЕВО, 30. ОКТОБРА /СРНА/ – Судско вијеће Суда БиХ утврдило је да је некадашњи командант 43. бригаде такозване АБиХ Рамиз Дураковић имао информације о злочину у којем је у селу код Чајнича убијена Српкиња и да није предузео никакве мјере, али је сматрало да се "циљ кажњавања може постићи блажом казном", па је осуђен на само три и по године затвора.

Суд БиХ првостепено је осудио Дураковића на три године и шест мјесеци затвора за ратни злочин почињен 1993. године над цивилима српске националности на подручју општине Чајниче. Предсједавајући Судског вијећа Драган Вукајловић рекао је да су при одређивању висине казне узете у обзир олакшавајуће околности и чињеница да није било отежавајућих, те да се циљ кажњавања може постићи изрицањем блаже казне. У казну се урачунава и вријеме које је провео у притвору од хапшења у јуну 2024. године. Према пресуди, Дураковић је као надређено лице проглашен кривим јер није предузео мјере да спријечи и казни припаднике Трећег батаљона 43. дринске бригаде који су 14. фебруара, 1993. године напали положаје Војске Републике Српске на локалитету Писаница и село Шапићи гдје је убијена Српкиња Даринка Пјевић, а запаљене су куће Рајка и Милоша Пјевића. Приликом изрицања пресуде, Судско вијеће је навело да је на основу анализе доказа, између осталог, утврђено да је Пјевићева имала статус цивила, те да куће Рајка и Милоша Пјевића нису били војни објекти, већ цивилни, односно породичне куће. Судско вијеће је као кључну чињеницу узело у обзир Дураковићев статус, односно да је имао командно мјесто у бригади у инкирминисаном периоду, те да је комуницирао са подређенима у Шапићима, јер је током контранапада Чајничке бригаде наредио повлачење. "Вијеће је ван разумне сумње утврдило да оптужени јесте имао информације о почињеном злочину", изјавио је Вукајловић и додао да је утврђено и потпуно одсуство предузимања било каквих мјера оптуженог. Суд је донио рјешење којим је Дураковићу продужен притвор. Дураковић је ослобођен обавезе накнаде трошкова кривичног поступка, док су оштећени упућени да евентуална имовинско-правна потраживања остварују у парничном поступку. Суђење Рамизу Дураковићу почело је у октобру 2024. године, а током поступка саслушан је већи број свједока и вјештака, а изведени су и материјални докази којима је потврђена његова командна одговорност. На ову пресуду је дозвољена жалба Апелационом вијећу Суда БиХ.