СПОРОСТ ПРАВОСУЂА ЧИНИ ПРАВДУ НЕДОСТИЖНОМ ЗА ПОРОДИЦЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

САРАЈЕВО, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ - Мале су шансе да за три додатне године буду ријешени сви заостали предмети који се односе на ратне злочине, ако се има у виду досадашња динамика рада правосуђа БиХ, али и случајеви за њих недоступних лица - бјегунаца од правде.

Каже се да је правда спора, али достижна. Када је ријеч о БиХ, правосуђе је толико споро да тешко да ће породице многих српских страдалника дочекати правду. Да је приједлог Високог судског и тужилачког савјета БиХ /ВСТС/ да се рок за реализацију Ревидиране стратегије за процесуирање предмета ратних злочина продужи за још три године само шарена лажа и замазивање очију онима који чекају да угледају свјетло правде, потврђују и саговорници Срне и одговори званичних институција. Да су сумње оправдане потврђују и цифре које су неумољиве. У овој години Посебно одјељење Тужилаштва БиХ за ратне злочине подигло шест оптужница које су потврђене. Судови у БиХ до 30. септембра ове године ријешили су укупно 135.510 најстаријих предмета, од којих Суд БиХ убједлљиво најмање - тек 1.153 предмета. СТРАДАЛНО ПОДРИЊЕ ЈОШ ЧЕКА ПРАВДУ "Џаба они продужавају рокове и доносе којекакве стратегије јер је чињеница да их не прате. Само тиме желе да замажу очи породицама српских жртава. То је мртво слово на папиру", рекао је Срни предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић. Којић истиче да ту његову тврдњу најбоље доказује однос Суда према Србима, односно број година на коју су осуђена лица српске националности у односу на све друге. "Страдално Подриње још чека правду јер се Суд и Тужилаштво нису трудили да подигну оптужницу против Зулфе Турсуновића који је умро као слободан човјек. Шта тек да кажемо о фарси званој Насер Орић?", пита Којић који је и директора Спомен-комплекса у знак сјећања на Србе убијене у средњем Подрињу и Бирчу. Којић констатује да су само на та два случаја Суд и Тужилаштво показали потпуну пристрасност према муслиманима и мајоризацију српских жртава. "Када је ријеч о српском главосјечи Кемалу Мехмедовићу и о Алмиру Бегановићу о којима стално причамо они не чине ништа. Не желе буквално ни прстом да мрдну. Све чине да их заштите, уз помоћ Аустрије и Америке. Злочини у Добровољачкој, Тузланској колони, западнокрајишким општинама, Јошаници, на Озрену и другим дијеловима БиХ су некажњени, и то показује да је убијање Срба очигледно нешто што је дозвољено и да ће сви одговорни бити заштићени", оцијенио је Којић. Којић истиче да постоје предмети који трају и по седам–осам година који неће дочекати крај, односно правда неће бити задовољена. "Оним који добију срамно мале казне буде омогућено да побјегну у Турску и тамо живе слободни. Сарајевска махала штити све свој ратни кадар, обезбјеђује им заштиту и представља их херојима, док се они слободни ругају породицама српских жртава са разних скупова и промоција", каже Којић. УПОШТЕНИ ОДГОВОРИ НАДЛЕЖНИХ ПОТВРЂУЈУ ОПРАВДАНОСТ СУМЊИ ПОРОДИЦА УБИЈЕНИХ СРБА Предсједник ВСТС–а Санин Богунић, одговарајући на питање Срне да ли ће додатних три године за реализацију Ревидиране стратегије омогућити да се ријеше макар најсложенији предмети ратних злочина, увјерава да ће ово тијело, у складу са својим надлежностима, инсистирати на томе. "Ипак, надлежна тужилаштва и судови су ти којим примарно треба упутити то питање. Што се тиче недоступних, битна је и важна регионална сарадња, на којој радимо интензивно", каже Богунић. На питања да ли ће продужетак рока од три године за Ревидирану стратегију помоћи да се ово питање у БиХ коначно ријеши, шта је са онима који су и даље недоступни, колико их је и да ли су они Срби, Хрвати или Бошњаци, Срна је добила уопштене одговоре из којих се само може закључити да од те приче неће бити ништа. Из Суда БиХ је речено да продужетак рока од три године за спорвођење Ревидиране стратегије за ратне злочине у БиХ може бити користан, али да сам по себи није гаранција да ће се питање процесуирања ратних злочина коначно ријешити. "За Суд би било значајно имати више времена за завршетак сложених предмета, са много свједока и доказа, па додатне три године могу омогућити ефикасније окончање поступака", навели су у одговору Срни из ове правосудне институције. Продужетак рока, кажу из Суда БиХ, значајно је и због јачања капацитета тужилаштава и судова, ако се то вријеме искористи за додатне обуке и стручну помоћ, што може допринијети квалитету спроведених поступака. "На крају, сматрамо и да се додатно вријеме може искористити за унапређење регионалне сарадње са Србијом, Хрватском и Црном Гором у предметима који имају прекограничне аспекте /у смислу уступања предмета, достављања доказног материјала и других аспеката међународне правне помоћи/", сматрају у Суду БиХ. Из Тужилаштва БиХ су били још неодређенији и само су упутили на страницу ове институције на којој се види податак да је током ове године Посебно одјељење за ратне злочине подигло шест оптужница које су потврђене, а у 2024. укупно 15. Из ВСТС-а је недавно саопштено да су, према најновијим подацима годишње анализе, судови у БиХ до 30. септембра ове године ријешили укупно 135.510 најстаријих предмета. У структури ријешених предмета судови у Републици Српској ријешили су 40.450 предмета, а у Федерацији БиХ 91.614 предмета. Судови Брчко дистрикта ријешили су 2.293 предмета, а Суд БиХ 1.153 предмета.