СТРИКТНО ПОШТОВАЊЕ ДЕЈТОНА - ЈЕДИНИ ОСНОВ ЗА ОДРЖАЊЕ БиХ

БЕОГРАД, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић изјавио је за Срну да је стриктно поштовање кључних одредаба Дејтонског мировног споразума једини основ за одржавање БиХ као државе, а да промјена америчке политике даје наду у оздрављење ситуације у БиХ.

"Сада имамо ситуацију где се једна од великих сила, која је била и најзначајнија за доношење тог споразума - САД, повлачи од политике интервенционизма у другим земљама, укључујући и БиХ, што даје наду да ће процес оздрављења ситуације у БиХ кроз рехабилитацију Дејтонског споразума и чврсто остајање на његовим одредбама, бити тај жељени излаз из ове ситуације", каже Јовановић. Он напомиње да ће се, ако бошњачка страна буде систематски блокирала тај процес, отворити могућност за разна друга рјешења, која нису пожељна ни за кога, а "диктирају их други, а не Република Српска и српски народ". Ситуацију у којој се званичници Републике Српске константно оптужују да крше Дејтонски споразум, иако они управо инсистирају на његовом стриктном спровођењу, Јовановић тумачи као тактику за скретање пажње са правих криваца. "То је као кад лопови вичу: `Држ`те лопова!`. Они морају да скрену пажњу и одговорност са себе на неког другог, да би могли да наставе тај свој злокобни поступак систематског подривања Дејтонског споразума на рачун Републике Српске. И то чине уз подршку одређених страних, западних фактора", каже Јовановић. Он оцјењује да овог пута изостаје подршка Америке или она барем није отворена, што је, како истиче, велика промјена и охрабрујући знак за могуће оздрављење ситуације у вези са Дејтонским споразумом. "Ситуација у вези са Дејтонским споразумом је прилично болесна и морала би да се што пре врати у првобитно стање и да се све стране обавежују на стриктно поштовање свих кључних одредаба тог споразума, јер је то једина могућа претпоставка за одржавање БиХ", истиче Јовановић. Угледни дипломата наводи да се међународни мировни споразум, по традиционалном схватању и пракси, сматра недодирљивим, да представља неку врсту "свете краве" и да се показало да "кад год се у њега дира, изазива се талас последица које се не могу предвидети". Најбољи такав примјер је, како истиче, повреда Версајског мировног споразума, који је извршила Хитлерова Њемачка, а што је плаћено са 50 милиона жртава у Другом свјетском врату и огромним разарањима. "И мировни уговор у Дејтону, који је зауставио братоубилачки грађански рат и који није започела српска, већ друга страна подупирана од западних земаља, није само тачка на рат, него и чврст темељ за мир и мирно васпостављање и изградњу БиХ", каже Јовановић. То, наводи он, значи да је БиХ унија састављена од два ентитета приближне величине, са пуним међународноправним субјективитетом, који у истој држави остварују своје заједничке интересе кроз одредбе мировног уговора и актуелне међусобне договоре и ван тога, ако су оба за то заинтересована. Јовановић истиче да је муслиманска, односно бошњачка страна, Дејтонски мировни споразум од почетка неувјерљиво прихватала и одмах изразила незадовољство, те да је од америчке стране добила "утјеху" у виду обећања да ће касније "све бити подешавано" према њиховим политичким потребама. "И то подешавање је вршено преко међународног посредника који је добио овлашћења која излазе из оквира Дејтонског мировног споразума, јер он има интервентну власт која се увек врши на штету српског ентитета Републике Српске, и то зато што то погодује другом ентитету као већинском, а доводи у критичан положај Републику Српску као мањи ентитет", каже Јовановић. Он указује да су сталне интервенције поткопале Дејтонски мировни споразум до те мјере да је дошло до скоро критичне тачке међусобног разлаза. То је, наводи Јовановић, онда мобилисало међународну јавност да се више заинтересује за стање овог мировног споразума. "Начин на који је то питање недавно третирано у Савету безбедности /УН/ показује да тај мировни споразум не може да тумачи како ко хоће, а нарочито не може да се надограђује међународним посредником који има практично власт над уговором и као такав делује", каже Јовановић. Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, договорен је 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази "Рајт-Патерсон" код Дејтона у америчкој држави Охајо, а званично потписан 14. децембра исте године у Паризу. Дејтонским споразумом је БиХ дефинисана као субјект који је састављен од два ентитета и три конститутивна народа, а његовим Анексом четири, дефинисана је уставна структура БиХ и надлежности како на нивоу БиХ тако и надлежности ентитета. У годинама након потписивања Дејтонског споразума, под притиском Канцеларије високог представника /ОХР/ и Уставног суда БиХ, Републици Српској одузето је више од 80 надлежности, које су пренесене на ниво БиХ.