НИЋИФОР ДУЧИЋ - ИСТОРИЧАР, АКАДЕМИК, АРХИМАНДРИТ И ВОЈНИК

БИЈЕЉИНА, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - Нићифор Дучић /1832-1900/, српски историчар, добровољачки командант, академик, архимандрит Српске православне цркве, рођен је у Требињу 21. новембра 1832. године.

Дучић је био добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те предсједник Српског ученог друштва. У Књажевини Црној Гори отворио је десет школа и Богословију на Цетињу. Када је Књажевина Црна Гора објавила рат Турској, он је заједно са војводом Петром Вукотићем учествовао у борбама против Турака по Старој Херцеговини. Овај српски устанак угушен је на Петровдан 1862. године, а Дучић се уз дозволу књаза Николе Петровића премјестио на Цетиње, гдје је проглашен за архимандрита 1863. године. Касније, у новом српско-турском рату, Нићифор Дучић је био командант добровољаца и устаника Јаворске армије, а у операцији ослобађања Старог Влаха на правцу Увац-Нова Варош три добровољачка батаљона била су под његовом командом. У овој акцији су ослобођена четири округа - нишки, пиротски, врањски и топлички. Дучић се у Београду састао са кнезом Михаилом Обреновићем, који је након тога са књазом Николом Петровићем потписао уговор о заједничкој акцији и уједињењу српског народа. Након атентата на кнеза 1868. године, Нићифор Дучић је на позив Илије Гарашанина дошао у Београд. Дучић је био посланик Народне скупштине Србије, те управник Народне библиотеке Србије. Умро је у Београду 1900. године.