ИВАН ГУНДУЛИЋ - КЊИЖЕВНИК И СЛАВЕНОФИЛ

БИЈЕЉИНА, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Српски писац из Дубровника Иван Гундулић /1589-1638/, чија је поезија прожета страсним позивима на слободу и борбу Словена против Tурака, умро је 8. децембра 1638. године.

Његово најзначајније дјело је еп "Осман", у којем је опјевао Хоћимску битку и смрт султана Османа Другог 1621. године, видећи у томе предзнак пропасти Османског царства и ослобођења Јужних Словена. Гундулић је у младости писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Његова остала значајна дјела су пасторала "Дубравка", спјев "Сузе сина разметнога" и драма "Аријадна". Иван Гундулић рођен је у влстелинској породици као најстарији син Франа Гундулића и Џиве Градић. Породица Гундулић била је позната још у 13. вијеку, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у Дубровнику и околини. Иван Гундулић био је чиновник Дубровачке републике, готово на свим положајима. Он је два пута био кнез у Конавлима и сенатор, а био је и члан напуљске књижевне "Академије доконих". Након кратке болести, умро је 8. децембра 1683. године, а сахрањен је у Фрањевачкој цркви у Дубровнику. Ивану Гундулићу подигнут је споменик у Дубровнику 1893. године, а прилози су прикупљани у Београду и цијелој Србији. По њему су назване основна школа у Београду и Гундулићев венац. Гундулић је свој народ називао Словенима, а све Словене сматрао је једном великом цјелином и јединственим народом. Његова етничка припадност дио је српско-хрватских подјела у самоидентификацији западних јужнословенских просвјетитеља. Већина српских академика, без званичног консензуса са хрватским колегама, дубровачку књижевност сматра заједничком баштином и поткрепљује тврдњу аргументом да је штокавско нарјечје основа савременог српског језика и да је српски језик присутан у Дубровачкој републици од њеног оснивања. Неки од посљедњих потомака породице Гундулић припадали су српскокатоличком покрету из 19. вијека, међу којима је и градоначелник Дубровника Франо Геталдић Гундулић. Гундулића, попут осталих дубровачких писаца који су писали на штокавском нарјечју, српски академици сматрају искључиво дијелом српске или дијелом заједничке српске и хрватске културне баштине. Српска академија наука и уметности сврстала је Ивана Гундулића међу 100 најзнаменитијих Срба, а његова, као и дјела осталих дубровачких писаца објавила је Матица српска у петом тому антологијске едиције "Десет векова српске књижевности".