Свијет

10.12.2025

Time08:27:00

СОЛЖЕЊИЦИН - ВОЈНИК, ДИСИДЕНТ И НОБЕЛОВАЦ

БИЈЕЉИНА, 10. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин /1918-2008/ рођен је 11. децембра 1918. године.

БИЈЕЉИНА, 10. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин /1918-2008/ рођен је 11. децембра 1918. године.



Због критика Стаљина и његове власти у својим дјелима, Солжењицину је 1974. године одузето држављанство, након чега је протјеран из земље. Писац се у Русију вратио 20 година касније, након распада СССР-а. Солжењицин је добитник Нобелове награде за књижевност, а био је члан Руске академије наука и Српске академије наука и уметности. Он је студирао на Физичко-математичком факултету у Ростову на Дону, те ванредно на Институту за историју, филозофију и књижевност у Москви. Након напада нацистичке Њемачке на Совјетски Савез, Солжењицин се добровољно пријавио у војску, гдје је напредовао од обичног војника до команданта артиљеријске бригаде. Године 1945. Солжењицин је, због писама у којима је индиректно критиковао Стаљина, ухапшен као официр совјетске војске, те осуђен и затворен у сибирском логору. У децембру 1998. године одбио је највишу државну награду Орден Светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао тадашњи предсједник Борис Јељцин, рекавши: "Не могу да примим награду од врховне власти која је довела Русију до садашњег погубног стања". Приповијетком "Један дан Ивана Денисовича" Солжењицин је у књижевност увео тему Стаљинових логора, оставши јој вјеран у највећем дијелу опуса. На основу емигрантског искуства у Западној Европи и у САД, писац је испољио јавни презир према вулгарном материјализму Запада. Остала Солжењицинова дјела су приповијетка "Матрјонини дани", романи "У кругу првом", "Онколошка клиника", "Август четрнаесте", "Црвени точак" и "Русија у провалији", критичка аутобиографија "Борио се шут с рогатим", те драме "Гозба побједника", "Заробљеници", "Република Рада" и "Свјетлост која је у теби".

Свијет

Timeприје 3 сата

ХАМНЕИЈЕВ СИН ИЗАБРАН ЗА НОВОГ АЈАТОЛАХА

ХАМНЕИЈЕВ СИН ИЗАБРАН ЗА НОВОГ АЈАТОЛАХА

ТЕХЕРАН, 3. МАРТА /СРНА/ - Ирански Савјет за вођство изабрао је за новог ајатолаха и врховног лидера Ирана Моџтабу Хаменија, сина убијеног ајатолаха А...

Timeприје 3 сата

ГРОСИ: ИАЕА НИЈЕ УТВРДИЛА ДА ИРАН ИМА НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ

ГРОСИ: ИАЕА НИЈЕ УТВРДИЛА ДА ИРАН ИМА НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ

БЕЧ, 3. МАРТА /СРНА/ - Међународна агенција за атомску енергију /ИАЕА/ није утврдила да Иран посједује нуклеарно оружје, изјавио је директор агенције...

Timeприје 4 сата

ЕМИРАТИ НЕ УЧЕСТВУЈУ У РАТУ СА ИРАНОМ

ЕМИРАТИ НЕ УЧЕСТВУЈУ У РАТУ СА ИРАНОМ

ДУБАИ, 3. МАРТА /СРНА/ - Уједињени Арапски Емирати не учествују у рату са Ираном и немају планове да промијене свој став, саопштено је из Министарства...

Timeприје 4 сата

АМЕРИЧКИ РАТНИ БРОДОВИ ПРАТИЋЕ ТАНКЕРЕ У ОРМУСКОМ МОРЕУЗУ

АМЕРИЧКИ РАТНИ БРОДОВИ ПРАТИЋЕ ТАНКЕРЕ У ОРМУСКОМ МОРЕУЗУ

ВАШИНГТОН, 3. МАРТА /СРНА/ - Амерички ратни бродови почеће да прате танкере у Ормуском мореузу, ако буде потребно, саопштио је предсједник САД Доналд...

Timeприје 4 сата

ОМОГУЋЕН ПОВРАТАК ПРЕКО 9.000 АМЕРИЧКИХ ДРЖАВЉАНА

ОМОГУЋЕН ПОВРАТАК ПРЕКО 9.000 АМЕРИЧКИХ ДРЖАВЉАНА

ВАШИНГТОН, 3. МАРТА /СРНА/ - Амерички Стејт департмент до сада је омогућио повратак више од 9.000 америчких држављана са Блиског истока.

Timeприје 5 сати

ИЗБОР НОВОГ ВРХОВНОГ ВОЂЕ ИРАНА МОГУЋ ПОСЛИЈЕ 6. МАРТА

ИЗБОР НОВОГ ВРХОВНОГ ВОЂЕ ИРАНА МОГУЋ ПОСЛИЈЕ 6. МАРТА

ТЕХЕРАН, 3. МАРТА /СРНА/ - Избор новог врховног вође Ирана могућ је послије 6. марта, објавила је новинска агенција Фарс, позивајући се на неименовани...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.