ОХР ОШТЕТИО БиХ ЗА 25 МИЛИЈАРДИ КМ

БАЊАЛУКА, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Због повишеног политичког ризика, који је у значајној мјери генерисан наметнутим одлукама високих представника и институционалним кризама, БиХ губи од око 1,1 до готово 1,4 милијарди КМ потенцијалних инвестиција годишње, тврди стручњак за међународну и економску политику Немања Плотан.

Плотан је у колумни за Срну навео да овакав "политички порез" директно умањује раст БДП-а, ограничава отварање нових радних мјеста и дугорочно смањује економску конкурентност Републике Српске и цијеле БиХ у односу на друге земље региона. Колумну Немање Плотана за Срну објављујемо у цијелости: У посљедњих 30 година сви индикатори указују на то да је Канцеларија високог представника нанијела БиХ више штете него добра. Свјетска банка задњих 30 година оцјењује БиХ као политички нестабилну државу. Tо се огледа у негативној вриједности индекса политичке стабилности, званично названог "Политичка стабилност и одсуство насиља/тероризма", који Свјетска банка дефинише као мјеру перцепције вјероватноће политичке нестабилности и политички мотивисаног насиља. Дакле, 30 година узастопно БиХ се налази у стању перманентне политичке кризе, а када год се појави период стабилизације односа који настане као резултат политичког дијалога, високи представник наруши сваки вид компромиса својим наметнутим одлукама. Tо је јасно уочиво ако упоредимо падове вриједности индекса политичке стабилности, које кореспондирају са наметнутим одлукама високих представника. Другим ријечима, када год је ОХР наметнуо неку политичку одлуку, дошло је до ерозије политичке стабилности у цијелој БиХ. Овакви падови у индексу су били негативни сигнали страним инвеститорима, што је негативно утицало на прилив страних директних инвестиција у БиХ. Иако је неминовно да БиХ има најгори индекс корупције у региону, то јесте перцепција јавне корупције је лошија од других земаља западног Балкана, то само по себи не објашњава зашто БиХ добија пропорционално најмање страних директних инвестиција у односу на остатак региона, с обзиром да разлика између различитих индекса корупције није драстично велика. Аргументе за ово можемо пронаћи у другим земљама, као што су Чиле, Израел или Индија, које упркос позитивним вриједностима индекса корупције, биљеже смањене приливе страног капитала. Чиле биљежи релативно позитиван индекс корупције, али су масовни протести 2019. године, процес у вези са уставним реформама, као и неизвјесност око својинских права, пореза и регулације довели до одвраћања страног капитала. За Израел представља проблем дубока унутрашња политичка поларизација, спор око правосудне реформе, као и ратни ризици увези са Ираном и његове прокси групе, док су за Индију главни изазови политички централизам, регулаторна непредвидљивост по секторима и геополитичка тензија са Пакистаном. Дакле, политички ризик игра већу улогу у одвраћању страног капитала од перцепције јавне корупције. Важно је напоменути да индекс од Свјетске банке узима у обзир и потенцијал за тероризам и политичко насиље, што у БиХ никада није у потпуности неутралисано, али с обзиром да је главни генератор политичких криза ОХР, фокус анализе треба да буде искључиво на тој институцији. До сада су сви аргументи против нелегитимног дјеловања високих представника били политичке и правне природе, због чега суштинске посљедице њихових одлука никада нису у потпуности обухваћене. Економски приступ указује да наметнуте одлуке имају далекосежне ефекте, који у политичком и економском смислу дестабилизују БиХ. Према процјенама Свјетске банке, Западни Балкан као цјелина привлачи око пет до седам одсто БДП годишње кроз стране директне инвестиције, док се БиХ "врти" око два до три одсто БДП-а. Дакле, разлика од најмање три процента БДП-а годишње, а често и више, може се тумачити као пенал политичког ризика у који улазе и наметнуте одлуке високих представника. Не би било тачно тврдити да је 100 одсто тог јаза искључиво посљедица одлука високог представника, јер улогу може да игра и већи тржишни обим, реформе... Међутим, с обзиром да БиХ има најнижи индекс политичке стабилности у региону, трајне институционалне блокаде и серију политичких криза које су у вези са одлукама ОХР, можемо тврдити да већину тог јаза генерише политички ризик. Потенцијални губитак страних директних инвестиција можемо да израчунамо сљедећом формулом: изгубљене стране директне инвестиције (просјечан јаз у страним директним инвестицијама одсто БДП-а) помножимо са просјечним БДП-ом и бројем година. Ако бисмо покушали да пројектујемо економску штету коју је ОХР начинио БиХ у последњих 20 година, требали би узети да се јаз у страним директним инвестицијама кретао око три до четири одсто годишње (што је константно у задњих 20 година), а да је просјечан годишњи БДП износио око 35,6 милијарди КМ. Ако убацимо ове цифре у горе наведну формулу, добићемо прелиминарни резулат од око 22 до 26 милијарди КМ. Дакле, са просјечним годишњим вриједностима јаза у страним директним инвестицијама и БДП-а, долазимо до процјене да је БиХ пропустила између 22 и 28 милијарди потенцијалних страних директних инвестиција. Tо значи да БиХ због повишеног политичког ризика, који је у значајној мјери генерисан наметнутим одлукама високих представника и институционалним кризама, губи ред величине од око 1,1 до готово 1,4 милијарди КМ потенцијалних инвестиција годишње. Овакав "политички порез" директно умањује раст БДП-а, ограничава отварање нових радних мјеста и дугорочно смањује економску конкурентност Републике Српске и цијеле БиХ у односу на друге земље региона. Економске пројекције указују на то да су одлуке високих представника уназадиле БиХ не само у институционалном и политичком смислу, него и у економском. Иако у многим западно европским државама кривца за слаб економски раст, значајну стопу незапослености и велики степен емиграције траже у корупцији, примјери Чилеа, Израела и Индије указују на то да главног кривца треба да траже у Сарајеву, на адреси ОХР-а.