У ВРТИЋИМА БИ БИЛО ДОБРО КОРИСТИТИ ПРЕЧИШЋИВАЧЕ ВАЗДУХА

БАЊАЛУКА, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У вртићима би било добро користити пречишћиваче ваздуха, будући да провјетравање некада није пожељно због лошег квалитета ваздуха напољу који је највише штетан по најмлађе, поручено је данас у Бањалуци на округлом столу о квалитету ваздуха у предшколским установама у Републици Српској.

Специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске Душанка Данојевић истакла је да је у оквиру пилот-истраживања о квалитету ваздуха обухваћено 10 репрезентативних установа у Српској, међу којима се издвајају општина Петрово и вртић у Каракају код Зворника, у близини индустријске зоне. Данојевићева је навела да је у БиХ у 2016. години забиљежен врло лош индекс квалитет ваздуха, што се наставило и 2019. и 2021, те појаснила да, када је ријеч о предшколским установама, постоје стандарди и мониторинг за спољни и унутрашњи квалитет ваздуха, али и да се то често не поштује. "Простор у којем се дјеца налазе можда је претрпан, а прозрачивање са јавно-здравственог аспекта некада не треба да буде на природан начин, због чега треба увести вентилацију и одређене техничке видове достигнућа или можда користити хепа-филтере", изјавила је Данојевићева новинарима. Према њеним ријечима, млади организам је врло неотпоран на лош квалитет ваздуха, који може довести до респираторних обољења, али и оштећења мозга, те разних хроничних упала. Шеф Секције за здравље Уницефа у БиХ Јела Аћимовић рекла је да извјештај за 2023. годину показује да је лош квалитет ваздуха у свијету довео до скоро осам милиона смртних исхода у свијету. "Кардиоваскуларне болести, деменција, дијабетес су болести које се погоршавају због лошег ваздуха, док су дјеца много више изложена и много осјетљивија, него одрасли. Дјеца много брже дишу, више се крећу и удишу тај ваздух, а њихови органи су у фази развоја због чега је штета већа", нагласила је Аћимовићева. Она је навела и да су посебне категорије које се морају заштитити и труднице, те оцијенила да се квалитет ваздуха може побољшати, када се прикупе подаци и дају препоруке. Начелник Одјељења за предшколско васпитање и образовање у Министарству просвјете и културе Српске Сњежана Стојичић рекла је да од квалитета ваздуха и осталих просторних услова зависи и напредовање дјеце, учење, али и здравље. "Ресорно министарство у сарадњи са релевантим институцијама доноси подзаконске акте и правилнике о стандардима којим се дефинишу параметри о квалитету ваздуха и простору у којем дјеца бораве", подсјетила је Стојичићева. Округли сто, на којем је истакнуто и да је лош квалитет ваздуха у затвореном и отвореном простору један од основних узрока оболијевања и представља други глобални фактор ризика за прерану смртност, организовао је Институт за јавно здравство Републике Српске у сарадњи са Канцеларијом Уницефа у БиХ, те министарствима здравља и просвјете.