БОРОЈА: ЉУДИ ДА СХВАТЕ ДА ТУЂА СРЕЋА НИЈЕ МЈЕРИЛО ЊИХОВЕ

Маркетиншка манипулација повезује куповину са љубављу и срећом. Уколико немамо новац, умјесто радости имамо притисак. Претјеривање у свему је начин на који се блокира унутрашњи осјећај незадовољства и празнине. Скупи поклони, емотивно преједање, опијање и забава у децембру и јануару прикривају све тешке и ружне осјећаје, наводи Бороја

Припремила: Ана ВАСИЋ БИЈЕЉИНА, 30. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Не морају сви бити срећни за празнике и сасвим је у реду да овај период некоме доноси тишину умјесто весеља, па је потребно да људи схвате да туђа срећа није мјерило њихове и да све што једном потисну, касније добија већу моћ да квари живот, указује психолог Ивана Бороја. Бороја истиче да пракса показује да долазак празника не утиче на све људе исто јер покреће различите унутрашње процесе, искуства и очекивања, а друштво и друштвене мреже шаљу поруку да све мора да буде весело, шарено и породично. "Како у животу увијек имамо двије стране, тако је и овдје понекад ситуација другачија. Тако и свакодневно чујемо добро познато питање: `Гдје ћете за Нову годину?` Неко ће са осмијехом рећи како путује у Будимпешту или Беч. Неко чека наступ омиљене групе", прича Бороја за Срну. Она наводи да ће, са друге стране, неко једноставно остати у топлини свог дома јер тако жели ове године, док ће некога другог ово питање забољети јер ће, умјесто шарене јелке, скупих поклона и веселе породице, имати кнедлу у грлу и бол у грудима, са добро познатим питањем "Шта са мном није у реду?". "Некога ће ово, из чисте навике постављено питање, забољети јер је ово прва година без важне особе и јако ће му недостајати. Док неко ужива у припреми медењака - другог тај мирис подсјећа на давне, тешке догађаје из д‌јетињства. Неко је Нову годину жарко желио да дочека са својим д‌јететом и први пут у дому да има Дједа Мраза и пуно пакетића, али та жеља му се, нажалост, није остварила. Сви ми са собом носимо своје бриге и боли", напомиње Бороја. Она истиче да је тешко примијетити све ове ситуације и да је зато потребно бити опрезан и пазити кога и шта питати. ИЛУЗИЈА САВРШЕНСТВА И "ПРИТИСАК СРЕЋЕ" Бороја препоручује да сви у наредној години имају један циљ - да помогну другоме, да науче да препознају емоције саговорника, јер је истинска срећа у давању. "Вријеме празника појачава осјећај одсутности особе, породице и односа. Тада човјек има осјећај да је свима лијепо осим њему, поготово јер друштвене мреже данас стварају илузију савршенства", указује Бороја, која ради у Центру за социјални рад у Бијељини. Она напомиње да понекад и сама куповина поклона, украса и пакетића, умјесто радости, ствара притисак. "Маркетиншка манипулација повезује куповину са љубављу и срећом. Уколико немамо новац, умјесто радости имамо притисак. Претјеривање у свему је начин на који се блокира унутрашњи осјећај незадовољства и празнине. Скупи поклони, емотивно преједање, опијање и забава у децембру и јануару прикривају све тешке и ружне осјећаје", наводи Бороја. Она указује да се у децембру мјери све пропуштено, преживљено, прећутано, све што неко није стигао, морао или издржао, те да празници често враћају у д‌јетињство и појачавају емоције. Бороја истиче да су због тога људи у ово доба године осјетљивији. "Ако је у нама немир и туга тада постаје још гласније, ако је мир - он се још више продубљује. Уколико је било лијепо, чезнемо да се вратимо корак назад, уколико је било стресно и трауматично покушавамо да сада компензујемо све", наводи Бороја. КО СЕ ЗАИСТА ДОБРО ОСЈЕЋА ТОКОМ ПРАЗНИКА? Бороја појашњава да људи који се за празнике осјећају добро имају односе у којима су прихваћени и вољени, али и сами себи знају бити добро друштво, те као такви не траже савршенство већ стварне тренутке. "Не зависе од туђег мишљења и спољашње потврде. Имају реална очекивања, не идеализују оно што је било и не кажњавају се због неучињеног", наглашава она. С тим у вези, Бороја напомиње да би људи, како би се лакше носили са сезоном празника за наредну годину, требали и да смање очекивања од себе, али и од других, јер не морају сви дани бити посебни, довољно је да буду мирни. "Понекад је највећи успјех године што смо ту. Покушајмо да схватимо да туђа срећа није мјерило наше. Дозволимо себи и срећу и тугу. И добре тренутке и лоше. Сви су они дио нас и нашег живота, треба да их пригрлимо и идемо даље. Све што потиснемо временом добија већу моћ да нам квари живот", каже Бороја. ГРАНИЦЕ СУ ЛИЈЕК Бороја истиче да је љековито поставити границе и себи и другима. "Не морамо свуда ићи, правдати се, извињавати када треба и не треба. Објашњавати своје поступке и бринути да ли се свима допадамо... Морамо бити свјесни да и најмањи ритуали човјеку враћају осјећај сигурности и контроле", напомиње Бороја. Она указује да су границе здраве, а да здравље није стална радост и уживање него способност да човјек изнесе и добро и лоше без бјежања и кривице. "У реду је бити уморан, не дијелити савршене слике на `Инстаграму`, не дијелити празничну еуфорију. У реду је славити празнике баш онако како ми желимо, иако се од нас очекује другачије", истиче психолошки савјетник Бороја.